Amerika prodaje tuđu dedovinu
Sjedinjene Američke Države nameravaju da prodaju staru zgradu ambasade u srpskoj prestonici posle preseljenja u novi kompleks na beogradskom Dedinju. Početna cena za 17.000 kvadratnih metara u nekoliko posebnih objekata još nije poznata, ali prema nezvaničnim procenama, mogla bi da se kreće oko 11 miliona evra.
Ipak, neki od starih vlasnika objekata koji su posle Drugog svetskog rata, prvo oteti, a zatim dati Amerikancima za ambasadu, najavljuju da će tužiti državu. Pomenuti objekat u Ulici kneza Miloša u centru Beograda kupio je Đorđe Nenadović
1938. godine. Zgrada je imala 28 stanova i bila je namenjena njegovim ćerkama. Tokom savezničkog bombardovanja 1944. godine pogođena je, kada su oštećeni njen središnji i ulični deo. Po završetku rata zgrada je ubrzo "pripala" državi, a vlasti su odlučile da umesto stanova naprave poslovni prostor. U martu 1950. godine uknjižena je kao vlasništvo SAD.
Neki od starih vlasnika, među kojima su i poslanik Demokratske stranke u parlamentu Nenad Konstantinović i nekadašnji ambasador SRJ u SAD, a sada Srbije u Švajcarskoj Milan St. Protić, najavljivali su da će od države tražiti odštetu. Konstantinović kaže da je to bila kuća njegove bake Zore Konstantinović i njene dve sestre.
- Njima je ta zgrada oduzeta neposredno posle Drugog svetskog rata, ali nije nacionalizovana po Zakonu o nacionalizaciji iz 1958. Kuća je pripala državi koja ju je ili prodala ili poklonila SAD - rekao je Konstantinović.
Nenad Konstantinović ističe da će naslednici prava pokušati da ostvare kroz sudski postupak i pred Agencijom za restituciju. Kako navodi, jasno je da objekat neće moći da im bude vraćen u naturi, zbog čega će tražiti naknadu štete. Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić objasnio je da je u slučaju zgrade u Ulici kneza Miloša, koja je data SAD, režim nekadašnje SFRJ odigrao perfidnu igru i stare vlasnike naterao da potpišu "ugovor o razmeni nekretnina", čime i stvorio privid da je ceo postupak u skladu sa zakonom.
- To je specifičan slučaj, jer je izvršena prisilna razmena - kaže Antić.
On je, međutim vrlo sumnjičav da će u pokušaju osporavanja vezano za te kuće stari vlasnici moći nešto da urade u svoju korist.
- Tu nije reč o klasičnoj restituciji, jer objekat nije nacionalizovan, pa će vrlo teško stari vlasnici uspeti da povrate imovinu koja je nekada bila njihova - naveo je Antić.
Koordinator Mreže za restituciju ukazuje i na dedinjsku rezidenciju američkih ambasadora u Srbiji koja je nekada bila kuća premijera Kraljevine Jugoslavije Nikole Uzunovića.
- Ta kuća je oduzeta Uzunoviću posle rata. Kao kompenzacija mu je data zgrada koja je danas preko puta palate Beograđanka, a onda mu i ona oduzeta, odnosno nacionalizovana 1958. godine - pojašnjava naš sagovornik kako su radile komunističke vlasti SFRJ.
Čeka se procena
Vlada SAD će prodati svoj objekat u Ulici kneza Miloša, a u kompaniji Korsajd zaduženoj za tržišnu prodaju čekaju da Stejt department proceni vrednost zgrade. U Agencijama za nekretnine objašnjavaju da je kvadrat na toj lokaciji oko 1.700 evra što bi s obzirom na broj kvadrata dostiglo blizu 29 miliona evra, ali su nezvanične informacije da će Amerikanci zbog pada vrednosti nekretnina za staru zgradu ambasade tražiti oko 11 miliona evra.
Nova zgrada od 117 miliona dolara
Nova zgrade ambasade SAD na beogradskom Dedinju počela je sa radom pre skoro dva meseca. Zgrada je površine 14.000 kvadrata, u nju je uloženo 117 miliona dolara, a kako je rečeno reč je o jednoj od najsavremenijih i najmodernijih zgrada u regionu, izgrađenoj po najvišim ekološkim standardima. |
