Prete mi zbog Ružice Đinđić
Darinka Tatalović, vlasnica placa i kuće u Tolstojevoj 35 koja zbog toga već 22 godine vodi spor sa državom, kaže da je poslednjih nedelja žrtva najbestijalnijih medijskih i anonimnih pretnji zbog čega je bila prinuđena da angažuje obezbeđenje.
- Od kada je objavljen tekst u kome se navodi da potražujem plac i kuću u kojoj sada boravi guvernanta i posluga Ružice Đinđić, supruge pokojnog premijera Srbije, postala sam meta Demokratske stranke, ali i stalnih anonimnih telefonskih poziva. Zar je moguće da je baba od 78 godina koja traži samo svoje toliki problem i toj stranci i državi - kaže vidno uzbuđena Darinka.
Miljenik opozicije- U vreme vladavine Miloševića preskakala sam ogradu i hapšena kako bih počupala paradajz koji je posluga Mirka Marjanovića sadila. Onda sam bila miljenica tadašnje opozicije na čelu sa DS. A sada, kada sam se sa potomcima Boukala dogovorila da zajedno podnesemo zahtev za restitucijom i zahtevamo da nam napokon vrate naše, postala sam državni neprijatelj broj jedan - veli ogorčeno Darinka. |
Njen otac je 1934. godine od tadašnjeg direktora Praške banke u Srbiji Bohuslava Boukala kupio 12 ari placa i kuću na parceli broj 332, odnosno u sadašnjoj Tolstojevoj 35, na beogradskom Dedinju. Ovaj bankar je posle rata napustio Srbiju, ali je ostala njegova imovina i ostatak placa u sadašnjoj Užičkoj 40.
Od 1950. godine, Tatalovići su izbačeni bez ijednog papira iz svoje kuće, pa su ta dva placa spojena kako bi predstavljali rezidenciju za najviše jugoslovenske zvaničnike. U Boukalovoj kući od 700 kvadrata živeli bi zvaničnici, a u kući Tatalovića - njihova posluga.
Međutim, Darinka Tatalović, od 1991. godine uporno pokušava da vrati svoje.
- Dva puta sam dobijala rešenja o izvršenju, nekoliko puta su pokušali da podmetnu neke falsifikate, čak i da su Boukali dobili odštetu, ali smo dokazali da nije tako. Na kraju, posle sve golgote koju sam prošla, čini mi se da država, i pored donetog zakona namerno oteže sa ovim predmetom samo zato što sam ovoliko stara i što je svesna da nisam kornjača sa Galapagosa, već mi je sve bliži kraj - ogorčena je Darinka.
Ona tvrdi da nema ništa protiv Ružice Đinđić ili bilo kog drugog, ali da je užasnuta tvrdnjama čelnika DS da je "deo medijske kampanje".
- Javnosti se predstavlja da sam neka zla žena koja ne razume patnju Ružice Đinđić i njene dece i blati ideje njenog supruga. Dete moje, veruj da mi je kao
hrišćaninu svaka tuđa patnja kao moja, jer sam se i sama jako namučila kroz život. Otac mi je bio u Banjičkom logoru, suprug na Golom otoku, a sin mi je umro u 50. godini života. Pri tom, kada smo izbačeni iz te kuće, da bi nas othranila, moja majka je morala da pere veš, a mi da se potucamo od nemila do nedraga. Ali, nisam ja dodelila Ružici Đinđić nešto za šta svi znaju da je oteto. Još se pri tom zakljanjaju iza tvrdnje da su ta dva placa pošteno zamenili za dva stana u centru Beograda. Pa koja to dva stana koštaju sedam miliona evra kolika je vrednost te zemlje - pita ogorčeno Darinka Tatalović koja kaže da neće odustati od toga da joj Srbija vrati ono što je njeno.
- I kada je Marko Milošević želeo da gradi kuću na mojoj zemlji doživljavala sam stravične pretnje i pritiske. Izdržaće baka Darinka i ovo. Živim da bih otvorila vrata svoje kuće u kojoj nisam bila 63 godine - kaže Darinka.
Od generala Udbe do Mesića- Te 1950. godine iz kuće nas je izbacio general Udbe Pavle Pekić rečima: "Ovde će sada biti moj vozač. Gubite se" - kaže Darinka Tatalović.
|
