Na leto otkopavanje grobnica žrtava komunizma
Prva ekshumacija masovnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci ljudi koji su streljani bez suđenja posle oslobođenja 1944. godine počeće početkom leta na lokaciji u Zaječaru, izjavio je predsednik Komisije za pronalaženje i obeležavanje tajnih grobnica Slobodan Marković.
"U toku je popis za Timočki okrug i ne bih želeo o tome da govorim dok naš odbor za evidentiranje ne okonča posao. Mogu da kažem da je Komisija u petak 26. februara verifikovala prvi spisak streljanih bez sudskog postupka. Reč je o podacima za Smederevski okrug, u kome su od oktobra 1944. do februara 1945. godine ubijene 452 osobe, a nestalo je 312 ljudi, rekao je je Marković u intervjuu za "Blic nedelje".
Upitan kada će se znati tačan broj žrtava „crvenog terora“, Marković je odgovorio: "Da bi se sačinio što potpuniji spisak, neophodno je da Vlada Srbije donese odluku o skidanju oznake tajnosti sa dokumenata koji se nalaze u BIA, bezbednosnim službama, Arhivu Srbije, kao i još nekim arhivima. Tek onda ćemo doći do podatka o broju ljudi koji su ubijeni bez suđenja, a čija su imena zabeležena u spiskovima Ozne".
On je naglasio da će spisak Ozne "predstavljati minimalan broj streljanih u periodu 1944–1945. Stvarni broj ubijenih biće sigurno nešto veći, ali njega ćemo na kraju moći samo da procenimo".
Marković je izrazio nadu da će Vlada Srbije o otvranju tajnih arhiva službi bezbednosti raspravljati već na sednici 4. ili 11. marta.
On je kazao i da Komisija na čijem je čelu ima korektnu saradnju sa BIA, dodajući dok su, prema njegovoj oceni, vojne službe bezbednosti manje sklone saradnji.
Na konstataciju da se lakše dolazi do podataka o streljanjima u unutrašnjosti nego u Beogradu, u kome je kako je izjavio jedan major Ozne ubijeno 10.000 ljudi, Marković je izjavio da je taj broj verovatno manji.
"Otvaranje arhiva BIA, u koje još nemamo pristup, biće revolucionaran korak. Verujem da će tada sve sumnje i osporavanja oko ovog dela naše istorije biti okončane", smatra Marković.
Prema njegovim tvrdnjama, Ozna je imala kompletne spiskove ubijenih.
"Na primer, svaka porodica koja je htela da pokrene ostavinsku raspravu posle smrti svog člana, morala je da ima dokument da je isti umro. Svedoci su nam rekli da su ta uverenja dobijali od Ozne. Pomenuo bih i izjavu majora Ozne Milana Trešnjića da su pravljeni spiskovi lica za streljanje na osnovu dojava, koje gotovo nikada nisu proveravane", tvrdi Marković.
On je naveo da je Komisija od Vlade Srbije još tražila da i za pripadnike Ozne koji su danas živi skine obavezu čuvanja državne tajne.
