Nacista kojem peru biografiju
Povodom postupka za rehabilitaciju Aćifa Hadžiahmetovića, ratnog gradonačelnika Novog Pazara, poznatijeg kao Aćif efendija i Aćif Bljuta, koji je pred Višim sudom u ovom gradu pokrenulo Bošnjačko nacionalno veće na čelu sa Esadom Džudževićem, ovoj pravosudnoj instituciji obratile su se nevladine organizacije.
Sandžački intelektualni krug, koji vodi Ramiz Crnišanin, Kulturni centar Damad na čelu sa Zibijom Šarenkapić, Sandžački odbor za ljudska prava na čijem je čelu Semiha Kačar i NVO Urban-in koji predvodi Aida Ćorović protestovali su što se rehabilituje čovek koji je cvećem dočekao Nemce u Novom Pazaru.
Ovaj Albanac je imao plan da Novi Pazar pripoji Velikoj Albaniji, a Bošnjake je prisiljavao da govore albanski, čak je sa Kosova doveo i albanske učitelje, a Bošnjacima je zabranio da nose fesove već samo albansko keče ili ćulaf. U saradnji sa Nemcima ubio je i proterao hiljade Srba, a od njegove i ruku njegovih bandita stradao i veliki broj Bošnjaka.
Na sastanku viđenijih građana bošnjačke i srpske nacionalnosti održanom neposredno pred kapitulaciju Jugoslavije, koji su sa bošnjačke strane vodili advokat Šefkija Kapidžić, a sa srpske takođe advokat Dušan Davidović, koji je bio i predsednik opštine, predlagano je da se Bošnjaci i Srbi ne svađaju, da se spreči eventualno krvoproliće, "jer će okupator doći i otići, a mi ćemo ostati".
Aćif nije prihvatio nikakav dogovor, već je, kao čovek koji je još tada radio za Rajh i Hitlera, zapretio odmazdom što je i učinio odmah posle ulaska Nemaca u Novi Pazar.
Streljanja i logori
- Činjenica je da je Aćif, uz pomoć Albanaca, organizovao odbranu Novog Pazara od četnika, ali on to nije radio zbog Bošnjaka već zbog odbrane Velike Albanije, jer za njega Bošnjaci nisu ni postojali. Kada su četnici Pavla Ćurišića sistematski ubijali muslimane u Crnoj Gori, Aćif ni prstom nije mrdnuo da ih zaštiti, kasnije su njegovi borci zajedno sa četnicima i Nemcima učestvovali u bitkama protiv partizana, jedne i druge Nemce su iz Kosovske Mitrovice snabdevali oružjem - ističe se, između ostalog, u obraćanju četiri nevladine organizacije Višem sudu u Novom Pazaru.
U pismu se navodi niz zlodela i imena Aćifovih saradnika i saradnika Nemaca koji su ih počinili.
- U periodu kada su Nemci nakratko napustili Novi Pazar i Rašku, negde u oktobru 1941. godine, rukovodstvo NOP-a poslalo je partizane iz Pazara, studenta Zenuna Haskovića i stolarskog radnika Miodraga Jovanovića da pregovaraju sa rukovodstvom grada o zajedničkoj borbi protiv četnika i okupatora. Umesto da vodi pregovore, Aćif je obojicu uhapsio i predao Nemcima koji su ih streljali u logoru na Banjici, još mnogo sličnih zlodela počinio je taj čovek koga neki sada pokušavaju da predstave herojem i zaštitnikom Bošnjaka - priča jedan od potpisnika pisma sudu i svedok tog vremena Novopazarac Ramiz Crnišanin.
Po naređenju Aćifa Bljute, njegov saradnik Biko Drešević pobio je u tutinskom zatvoru pet najuglednijih građana iz porodice Hamzagić. Po njegovom naređenju streljani su Šemsudin Avdagić u Sjenici, dvojica nedužnih Bošnjaka iz porodice Aličković u Mađarima kod Tutina, u nemačke logore poslao je Ramiza Pruševića, Osmana Dervišnurovića, Adema Karaahmetovića, Hivza Zejnelagića, Manja Ćorovića, Meha Alibašića, Ramiza Kocu, Radu Petrović, Ćaku Spasojević, Radu Popović... Organizovao je i Šuc policiju čiji je komandant bio Biko Drešević, nemački major, na silu su mobilisali i u smrt slali na stotine mladih Bošnjaka.
Sudbina Jevreja
Da bi pomogao Nemcima, Aćif Hadžiahmetović je, zajedno sa Albancima sa Kosova, na silu mobilisao stotine Bošnjaka, mahom iz redova gradske sirotinje, i poslao ih je na Staljingradski front gde su mnogi izgubili život, a oni koji su se vratili morali su celog života da na svom telu kriju utisnute SS žigove.
Ratni gradonačelnik Novog Pazara, koji je streljan 1945. godine, imao je važnu ulogu u maltretiranju, proterivanju i ubijanju novopazarskih Jevreja kojima je najpre oduzeo svu imovinu, potom ih je zatvorio u novopazarskoj tvrđavi da bi ih, izgladnele i iznemogle isporučio Nemcima. Od više 160 novopazarskih Jevreja, mahom uspešnih trgovaca i bankara, preživele su samo dve porodice koje su uspele da se prebace u Šumadiju.
Aida Ćorović, predsednica NVO Urban-in, tvrdi da još ima živih ljudi koji mogu da posvedoče o zločinima ovog osvedočenog naciste i koji će se, ako bude potrebno, pojaviti na sudu.
- Navodimo samo mali deo zločina koje su počinili Aćif Bljuta i njegovi saradnici, nezamislivo nam je da neko ko se zove Bošnjakom predlaže rehabilitaciju ljudi koji, ne samo da su negirali postojanje Bošnjaka kao nacionalnosti, zabranjivali njihov jezik, običaje i pismo, već ih i sistematski ubijali - kaže Aida.
U pismu novopazarskih NVO Višem sudu u Pazaru potpisnici traže da se ovi zločini nikad ne zaborave:
- Danas se svako razuman distancira od fašizma i njihovih zlodela, čak se i kažnjavaju oni koji negiraju te zločine. Kada je otkriveno da je kao 17-godišnjak bio u SS-trupama, nobelovcu Ginteru Grasu traže oduzimanje Nobelove nagrade, a ovde se predlaže rehabilitacija onog koji sam nikada nije krio da je naciofašista.
Namet za Srbe
Memorijalni centar?
|
