Stari Merkator - od mesta elitne trgovine i kulture do natkrivenog buvljaka
"Sećam se da su u prvih nekoliko godina u samoposlugu Merkatora svakodnevno avionom dopremani specijalni hlebovi iz Slovenije i sveža hrana", istakao je Mihajlo Pantić, profesor Filološkog fakulteta, stanovnik Novog Beograda, koji mu je česta inspiracija za priče.
"Stari Merkator bio je, uz Fontanu, zgradu SIV-a, Centralnog komiteta komunističke partije i hotela 'Jugoslavija', jedna od nekoliko srazmerno retkih prepoznatljivih tačaka Novog Beograda iz njegove socijalističke faze. Otvoren je, kao reprezentativno mesto, sa bioskopom, hotelom, supermarketom i nizom izvanredno snabdevenih prodavnica početkom sedamdesetih godina prošlog veka, i ubrzo je postao važan prostorni orijentir, obeležje kraja Novog Beograda koji izlazi na Dunav i graniči se sa Zemunom. Govorilo se, a i danas se govori: to je kod starog Merkatora, živim kod starog Merkatora, ima u starom Merkatoru...", počinje priču Mihajlo Pantić, profesor Filološkog fakulteta, stanovnik Novog Beograda, koji mu je česta inspiracija za priče.
Pun mračnih ćoškova
"Stari Merkator izgrađen je u stilu socijalističkog modernizma, bio je siv, sastavljen od ravnih površi i paralela, bez kosog krova, sav od betona, sa otvorenim atrijumima i nekako svetao i prozračan. Naknadna adaptacija i rekonstrukcija sledila je novu modu, fasada je izmenjena i zastakljena, i unutrašnji prostor je nekako zagušen, pun mračnih ćoškova i čudnih, niskih prolaza. Ni u starom ni u novom nikada nije bilo zelenila i to je velika mana... Beton je moguće oplemeniti rastinjem i prirodnim eksterijerom, cvećem, drvećem, šibljem, fontanama, malim pjacetama", objašnjava Mihajlo Pantić.
|
Danas je u starom Merkatoru jedino u pošti, na pijaci i u pekarama uvek gužva. U tržnom centru prodavci nameštaja, garderobe, obuće, kladionice, par kafića se naizmenično otvaraju i zatvaraju, a iz stare pržionica i dalje se oseća miris vruće, sveže pržene kafe. U hodnicima sumnjiva lica, koja tu često spavaju i piju, psi lutalice i prljavština. Svi prodavci godinama na istom mestu, jedino se ispred Merkatora smenjuju lica. Na kartonima se mogu kupiti svakakve sitnice, stara roba i ponešto od nakita.
Za vreme letnje sezone na improvizovanim tezgama mogu se naći lepeze, šeširi, kupaći kostimi, a često se organizuju i male sajamske manifestacije u okviru kojih se može pazariti med, etno roba i drugi domaći, tradicionalni srpski proizvodi.
"U bioskopu Jugoslavija koji je imao i malu pozorišnu scenu igrani su premijerni filmovi, gostovala pozorišta, povremeno držani koncerti poznatih grupa i održavane razne svečane akademije i radionice. U poslednjoj, morbidnoj deceniji prošlog veka, pločnik ispred Merkatora, uzduž bulevara, bio je jedna od najvećih beogradskih buvljih pijaca, točionica švercovanog benzina i menjačnica pod otvorenim nebom. Svet je činio sve da se snađe i preživi, bile su to godine kojih se nerado sećam", kaže Pantić.
Prema njegovim rečima, nekada je u starom Merkatoru bilo svega. "Prodavnica nameštaja, konfekcije, kućnih aparata, tekstila i metražne robe, hrane i pića, konditorija, obuće, zatim apoteka, pošta, frizerski salon, u stvari, bio je to pravi socijalistički mol, tržno-kulturni centar u kojem se mogla kupiti najkvalitetnija roba iz svih delova nekadašnje Jugoslavije", navodi Pantić i dodaje da je Merkator otvaranjem ovog tržnog centra doneo duh Slovenije u Beograd.
"Slovenačka roba, od tehnike do hrane i vina smatrana je u ono vreme za najkvalitetniju. Sećam se da su u prvih nekoliko godina u samoposlugu Merkatora svakodnevno avionom dopremani specijalni hlebovi iz Slovenije i sveža hrana. Tržištem sokova carovao je Fruktal, majonezi, sosovi i začini slovenačkih proizvođača prednjačili su u kvalitetu. Ali, Novi Beograd ima jednu lepu osobinu asimilacije različitosti, pa je Merkator s vremenom počeo da liči na sva druga trgovinska mesta. Posle se sve srozalo", kaže Pantić i dodaje da je stari Merkator bio mesto elitne trgovine i kulture. "Znao se red u njemu, današnjim rečnikom kazano imao je prepoznatljiv koncept i visok renome. Stari Merkator je vrvezan i konfuzan, pravo ogledalo naše aljkave tranzicije koja predugo traje. Ali je, pravde radi, i pun autentičnog života, mada je neuređen, oronuo, pauperizovan, liči na buvljak pod krovom".
U Beogradu danas postoji bezbroj kineskih, italijanskih i drugih restorana, ali ne i slovenačkih. Profesor Filološkog fakulteta seća se čuvenog restorana "PriMajolki".
"Kao mladići ponekad smo odlazili tamo, točeno je zlatorog pivo. Svi veliki gradovi sveta imaju u svojoj gastronomskoj karti nizove najrazličitijih nacionalnih restorana. Danas je ponuda ogromna i ne znam koliko bi takav restoran bio privlačan. Ukoliko bi uspeo da izdrži konkurenciju svakako da bi bilo lepo imati ga u Beogradu, u kojem se tradicionalno dobro jede, to kažu svi koji ga posete i negde u njemu obeduju". Na pitanje šta bi moglo da se spase, a šta promeni ili doda, da bi stari Merkator vratio stari sjaj, Pantić kaže da nije pristalica povratka na staro. "Da parafraziram Branka Miljkovića, pada samo ono što je iznutra sklono padu, pa ako se urušila stara zemlja sa njom su urušene i njene vrednosti i simboli. Treba obnoviti postojeće građevine, osmisliti održive sadržaje, uvesti više reda i čistoće, a posle će već sama svakodnevica donositi najbolja rešenja. Najvažnije je da ljudi vole to mesto, imaju naviku dolaženja i obavljanja raznih poslova, dakle, ima se odakle početi. Bez ljudi, ne vredi nikakva vizija", zaključuje profesor Pantić.
