Hrvatska preterala s tužbama za ratne zločine
"Predstavnici Hrvatske ocenili su da je ta država 90-tih godina prošlog veka otišla preširoko u optuživanju ljudi za ratne zločine i najavili da će takvo postupanje biti korigovano“, izjavio je Tanjugu zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.
"Tokom panela koji su se odvijali pred publikom od 400 ljudi, među kojima su bile i porodice žrtava, Hrvatin i Bajić su rekli da je Hrvatska na neki način otišla preširoko u optuživanju ljudi koji su sada u Srbiji, pre svega hrvatskih državljana srpske nacionalnosti koji se terete za ratne zločine", naveo je Vekarić.
Prema njegovim rečima, ovi navodi predsednika Vrhovnog suda Hrvatske Branka Hrvatina i državnog tužioca Mladena Bajića, izrečeni na međunarodnoj konferenciji u Hagu održanoj prošle nedelje, mogli bi da budu zanimljivi za ljude srpske nacionalnosti koji žele da se vrate u Hrvatsku i da potraže svoja prava.
On je dodao da je Bajić tokom diskusije naveo da tužilaštvo koriguje optužnice i smanjuje broj optuženih.
"S druge strane tužilac iz Bosne i Hercegovine Milorad Barašin je naveo da se bosansko tužilaštvo završava tri velika predmeta koja i mi radimo ovde, a to je kasarna 'Viktor Bubanj', predmet 'Silos', i 'Dobrovoljačka ulica' te da će za šest meseci doneti tužilačku odluku šta će se dalje dešavati sa tim predmetom", naveo je sprski tužilac.
Prema njegovim rečima, predsednica Vrhovnog suda Bosne Medžida Kreso založila se za potpisivanje sporazuma kojim bi se ubuduće sprečilo dupliranje istraga.
"Na marginama ovog skupa dobili smo od strane bosanske delegacije neke neformalne ponude da bi, posle ugovora koje su zaključila ministarstva pravde Srbije i BiH pre dva dana u Beogradu, sada mogli da krenemo u realizaciju onih sporazuma koji opterećuju naše odnose", napomenuo je Vekarić.
To su, pre svega, sporazumi o ustupanju dokaza i o zajedničkim istragama kojima bi se relaksirala situacija u regionu, a narodi lakše doveli do pomirenja, naveo je srpski tužilac i dodao da su se Amerikanci ponudili za posrednike za zaključenju tih sporazuma.
Ko će čuvati tajnu hašku arhivu kad se Tribunal zatvori?
Glavno pitanje održanog skupa je bilo nasleđe Tribunala, odnosno, gde bi trebalo da se nalaze arhive sa poverljivim dokumentima po zatvaranju tog suda. Sprski tužilac navodi da su se čuli veoma podeljeni stavovi, od kojih su neki čak "dolazili do granice incidenta". "Postoje potpuno udaljeni stavovi o tome gde bi trebalo da se nalaze arhivi. Bosna misli da bi to trebalo da bude u Sarajevu, a mi i Hrvati nismo za to. Smatramo da bi najbolje bilo da ostane pod okriljem Ujedinjenih nacija", rekao je Vekarić. |
