Srbi peške do Soluna
Zoran Mladenović (64) iz Zemuna, Zoran Jeftić (56) iz Beograda i Nikola Georgijev (32) iz Boleča krenuli su peške od Aleksinca do Soluna a njihovo krajnje odredište je poseta mestu rođenja Isusa Hrista Vitlejemu, svim svetim mestima i poklonjenje Svetom grobu.
- Za nas prvoslavne hrišćane je Vitlejem mesto rođenja hrišćanske vere, mesto gde je Crkva Rođenja Hristovog, potom Nazaret gde je prorokovao, i mesto smrti i vaskrsnuća Isusa Hrista (Jerusalim). To moramo posetiti i pokloniti se. Biblija, kao sveta knjiga opisuje događaje i predanja sa područja Svete zemlje. Želimo da u Jerusalimu prođemo Put suza koja vodi do brda Golgota gde je grob spasitelja i crkva Hristovog Vaskrsenja, koja se smatra centrom hrišćanskog sveta.
Trojicu hodočasnika susreli smo na putu u planinskom selu Dobrejancu, 15 kilometra udaljenog od Vranja, u podnožju planine Goč.
- Pošli smo 1. jula iz sela Dašnica kraj Aleksinca, iz porte crkve Svetog Velikomučenika Prokopija. Pričestili smo se i krenuli uz blagoslaov naše Srpske pravolavne crkve uz bogosluženje protojereja stavrofora Slavka Božića - kaže najstariji član među hodočasnicima Zoran Mladenović.
Avionom do IzraelaAko sve bude išlo kako treba u Solun treba da stignemo 25. jula. Naša želja je bila da brodom odemo do Izraela, ali takva tura ne postoji. Zato ćemo otići avionom. U svakom slučaju ono što smo zacrtali to ćemo i ispuniti. Nema doživljaja punoće vere bez posete Svetoj zemlji i putu koji je za sve nas prošao Gospod Isus Hrist. Nismo materijalno bogati, ali jesmo duhovno, zato smo srećni - kaže Mladenović. |
Iz Aleksinca su preko Niša i Leskovca i Vučja krenuli preko planine Kukavica kako bi skratili put. Dnevno prelaze po 30 kilometara.
- Podnosimo lako, uprkos što je danju izuzetno toplo, a noću hladno. Prtljag koji nosimo na leđima težak je oko 15 do 20 kilograma. Imamo određen ujednačen ritam hodanja, jer smo se već okušali kao planinari amateri. Na strogom smo postu, tako da nam je voda najbitnija. Od hrane koristimo paradajz, papriku, krastavac, malo hleba, neko voće. Kada prolazimo kroz šumu beremo lekovito bilje i kuvamo čaj, ali i nešto od jestivih trava, poput maslačka, kiseljaka ili kopriva - navodi Jeftić, koji živi na Banovom brdu u Beogradu.
Najmlađi član je Nikola Georgijev i on ima zadatak da ih prati, da ide 10 do 20 metara za njima, da obezbeđuje put, pronalazi vodu za piće i staništa za noćna konačišta.
- Noću spavamo u vrećama ili napravimo improvizovane šatore. Koristimo školska dvorišta ili šljivike. Lako zaspimo, što od umora što od božje blagodeti i unutrašnje radosti od pomisli na cilj koji smo sebi postavili. Svi smo vernici u punom smislu te reči i za nas je poseta Svetom grobu ne samo poklonjenje Gospodu koji nam je udahnuo život - ističe Georgijev.
