NATO stvara vojsku Kosova
Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen u saopštenju objavljenom na sajtu ove organizacije ocenio je da su Kosovske bezbednosne snage "postigle pune operacione kapacitete", ali i da su "u potpunosti u stanju da izvrše sve zadatke koji im se povere u skladu s njihovim mandatom i standardima NATO-a".
Ovo saopštenje izazvalo je opštu euforiju u Prištini, a pohvalu su prokomentarisali sve ključne političke ličnosti samoproklamovanog Kosova.
Ministar bezbednosnih snaga Kosova Agim Čeku je izjavio da ovakva pohvala predstavlja međunarodno priznanje i da NATO u BSK vidi instituciju od poverenja i svog partnera.
- Za pretvaranje BSK u Vojsku Kosova treba izmeniti Ustav, a očekujem da će se u januaru sledeće godine tačno znati kako će funkcionisati sektor bezbednosti - pojasnio je Čeku.
Stručnjaci iz oblasti bezbednosti iz Srbije nemaju dileme da je ovo poslednji korak u formiranju kosovskih oružanih snaga i da je minut do dvanaest da Srbija nešto preduzme.
- Albanci postupno ozvaničavaju svoju državnost, a stvaranje vojske je ključ. Otuda i koriste svaku priliku kako bi to potencirali. Međutim, indikativno je što je NATO odlučio da u tome otvoreno učestvuje mimo zvaničnih odluka Saveta bezbednosti UN - ističe nekadašnji načelnik Generaltašba SRJ, general Branko Krga.
Prema njegovim rečima, srpska diplomatija bi što hitnije trebalo da reaguje pošto ni Rezolucija 1244, ali i sporazum iz Brisela Albancima ne daju oružane snage.
- Očigledno vlasti u Prištini na svoj način tumače i rezoluciju SB UN, ali i Briselski sporazum. Pogrešno je misliti da je Srbija sada pred svršenim činom jer da se više ništa ne pita, onda ne bi bilo i ovolikih pritisaka - zaključuje general Krga.
Kosovske bezbednosne snage oformljene su 21. januara 2009. godine nasledivši nekadašnji Kosovski zaštitni korpus. U obuci su učestvovali većinom britanski vojni instruktori, a formalno, one broje 2.500 pripadnika i 500 rezervista i opremljeni su isključivo lakim naoružanjem.
Nekadašnji načelnik Komisije za primenu Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, general Milan Đošan ističe da Srbija i te kako ima razloga za zabrinutost, a posebno nealbanski živalj.
- Nemam dileme da je sve ovo uvertira u stvaranje Vojske Kosova što će biti veoma opasno za naš narod. Nažalost, svi smo bili svedoci da je međunarodna zajednica s jedne strane jačala bivšu OVK, a s druge strane svesno činila sve da se naša vojska što više uruši. Tužna je istina da su oružane snage Kosova danas znatno mnogobrojnije nego naše - ističe general Đošan i objašnjava da nikoga ne treba da zavarava podatak da BSK formalno ima samo 2.500 pripadnika.
- Vojska nisu samo ljudi u uniformi, već svi oni koji su spremni da na poziv pođu u rat, a na Kosovu se taj prioritet gradi godinama. Ne postoji škola u kojoj deca pod obavezno ne posete spomenik palim borcima OVK. Istovremeno, u Srbiji je problem čak i ako spomenete da znate nekog ko je ratovao na Kosovu, a kamoli da zamislite situaciju da se organizuje ekskurzija s ciljem polaganja cveća poginulim pripadnicima policije i vojske. To je naša tragedija - upozorava Đošan.
Spremni i za inostranstvoNa sajtu samoproklamovane vlade Kosova stoji da su KBS "profesionalne, multietničke, lako naoružane i uniformisane bezbednosne snage" sa zadatkom da vode operacije "odgovora na krize na Kosovu i u inostranstvu, civilne zaštite na Kosovu i pomoć civilnim vlastima prilikom odgovora na elementarne nepogode i druge vanredne prilike".
|