Srbija: Seoski turizam sa švajcarskom ušteđevinom
Seoski turizam sve je popularniji u Srbiji. Što zbog finansija, što zbog gužve i galame, mnogi more menjaju za selo, a priliku su prepoznali i srpski domaćini koji okreću novi list, pa sa poljoprivrede prelaze na ugostiteljstvo.
Netaknuta priroda, mir, tišina, domaći sir i kajmak, glavni su aduti srpskog sela. Njemu se vraćaju i oni koji su odavno iz njega otišli. Srpska dijaspora u ovome vidi idealnu priliku da se vrati u domovinu, a na tome i zaradi neki dinar. Dragan Šošić je sa samo 16 godina otišao iz rodnog sela Resavice, nadomak istoimene varoši. Sa majkom Radom i ocem Miroslavom, sreću je tražio i našao u Davosu u Švajcarskoj. Više od tri decenije kasnije, rešio je da se vrati rodnoj grudi i na njoj počne da zarađuje.
FIJAKER ZA MLADENCE
Nedavno je u Resavici napravio svoju verziju raja na zemlji. Turističko-rekreativni centar "Resavska banja" ljubiteljima seoskog turizma nudi prenoćište, domaću hranu, staze za jahanje konja i šetnju, dva bazena, biciklističke ture... Imaju priliku i da na konjima obiđu i na poseban način dožive mnoga obližnja izletišta i znamenita mesta. Dragan je kupio i beli fijaker iz posleratnog perioda, koji je restaurirao. Ovim fijakerom zainteresovane mladence će voziti do crkve na venčanje. Već ima zainteresovanih. Za avgust su mu se najavili gosti iz Švajcarske, koji će u "Resavskoj banji" praviti svadbu i koji su izrazili želju da mladenci fijakerom odu na venčanje.
Kompleks "Resavska banja" nalazi se u netaknutoj prirodi, u blizini nema nijedne kuće. Tek na nekoliko kilometara od ovog centra nalazi se Resavica.
- U sedam soba imamo 16 kreveta. Ovo je pitomo, nezagađeno mesto. Voda u bazenima je iz bušotine, a njena temperatura je 14 stepeni. Uskoro planiram da postavim i solarne panele koji će je zagrevati. Pošto se bavimo i stočarstvom, gostima nudimo i domaće proizvode, voće i povrće, sir, domaći hleb i pogače pečene u crepulji. U kompleks smo uložili teško stečen novac, koji je moja porodica zaradila u Švajcarskoj. Ne znam da li smo pogrešili, jer je Srbija zemlja u kojoj se nikada ne zna šta se isplati - kaže Dragan koji je pre nekoliko dana otvorio svoj raj za goste.
U Švajcarskoj ima sigurnost, vozi cisternu, a supruga Dragana radi u školi. Međutim, rešili su da rizikuju i sledećeg proleća planiraju da se za stalno vrate u zavičaj. Jer, to je jedina prilika da deca Nikola, Nikolina i Valentina zavole domovinu.
- Teško će poželeti da se vrate u Srbiju, ako mladost provedu u Švajcarskoj - kaže Dragan.
OČEVE SUMNJE
Draganov otac Miroslav seća se kako su nekada, pre nego što su otišli u Švajcarsku, čuvali po 100 ovaca, konje, krave i bikove. Zemlju nisu zapostavili ni dok su bili daleko, plaćali su radnike koji su brinuli o njihovom imanju i stoci.
- Iskren da budem, od poljoprivrede ne može da se zaradi, jer su izdaci veći od prihoda. Uvek sam bio na nuli ili u minusu. Da nisam otišao u inostranstvo, ne bih imao ništa. Prve četiri godine radio sam kao sezonac, potom sam 17 godina radio u jednoj bolnici, a narednih osam u restoranu. Sada mi nije teško, jer imam penziju, ali ovde je stvarno teško da se živi. Ljudi žive sa 12.000 dinara, a ja samo struju toliko plaćam mesečno - kaže otac Miroslav.
Najveći vodopad u SrbijiNa oko 15 minuta vožnje od Resavske pećine ka selu Strmosten, u podnožju planine Beljanice, nalaze se izvor Veliko vrelo i vodopad Veliki buk koji su uredbom Vlade zaštićeni kao spomenik prirode Lisine. Ovo je najveći vodopad u Srbiji, visine preko 20 metara, koji svojom lepotom ostavlja bez reči. Neobičnog je izgleda jer je voda vremenom napravila dubok amfiteatar vertikalnih strana. Avanturistima je uvek zanimljiv spust do podnožja vodopada. Pod glavnim mlazom vode nalazi se jezerce dubine nekoliko metara, a oblaci vodene prašine neprestano zasipaju posetioce. |
Imajući u vidu trenutne okolnosti u Srbiji, nije baš optimista ni kad je reč o tek otvorenom turističko-rekreativnom centru njegovog sina, misli da bi mu budućnost bila mnogo bolja da je ostao u Švajcarskoj.
- Ovo je zemlja u kojoj je sve rasprodato, ovde sigurne budućnosti nema. Deca su navikla na Švajcarsku i tamošnji režim. Kada budu došla ovde, moraće sve da preokrenu. Mislim da to nije dobro rešenje. Prosto ni sam ne znam šta je najbolje. Dragan je sad izgubio 20.000 franaka, jer je uzeo neplaćeno. Još toliko će se potrošiti. Veoma je široke ruke. Evo radimo pet dana, a on nikome ništa nije naplatio. Juče sam zaklao dva jagnjeta od po 50 kilograma, a danas moram treće - iskren je Miroslav.
Gosti koje smo zatekli imali su samo reči hvale za domaćine i uslugu.
- Došla sam sa ćerkama Žaklinom i Cvetom. One najviše vremena provode u bazenu. Bili smo na mnogim mestima, većina njih je imala bazen, ali samo iz ovih možeš da posmatraš prirodu, konje i ovce. Nestvaran doživljaj. I usluga je odlična, a gazda je veoma dobar čovek. Nisam se pokajala što sam prešla toliki put da bih videla ovu lepotu. Do kraja leta doći ćemo najmanje još jednom - kaže Nataša Tončić iz Leskovca.
Žaklina Marjanović, takođe iz Leskovca, koja je došla sa sinovima Danilom i Davidom i ćerkom Anđelom, slaže se sa mišljenjem svoje prijateljice.
- Ambijent je stvarno prelep. Ovo je raj za decu. Osoblje je veoma ljubazno. Smeštaj je odličan, a hrana predivna - rekla je Žaklina.
Resavska pećinaU blizini se nalazi Resavska pećina, u krečnjačkom brdu zvanom Babina glava. Jedna je od najlepših pećina u našoj zemlji. Ranije su za nju znali samo čobani, koji su se tu sa ovcama sklanjali od nevremena. Jedan od čobana otkriva je svilajnačkim planinarima 1962. godine. Radovi na uređenju pećine su trajali 10 godina, zvanično je otvorena za posetioce od 1972. godine. Procenjeno je da je stara oko 80 miliona godina, dok se stari nakit u pećini procenjuje na 45 miliona godina. Nakit se pojavljuje u tri boje, a to je crvena, žuta i bela. Najdominantnija je crvena boja koja potiče od oksida gvožđa, bela potiče od kristalnog kalcijuma, a žuta od primesa gline. Unutar pećine nalaze se brojne i raznovrsne dvorane, kanali, galerije, stubovi, okamenjeni vodopadi, stalaktiti i stalagmiti. |
