Čovek koga je Srbija zaboravila
Dragan Babarogić naprosto je zanemeo kada je konačno neko pokucao na njegova vrata i ponudio mu konkretnu pomoć. Jedan od retkih Srba koji živi u centru Prizrena, u urušenom kućerku, bez ikakvih primanja, u nehumanim uslovima dobiće uskoro novi krov nad glavom.
- Jedem šta stignem. Po kontejnerima tražim. Nema nikog da mi pomogne, a kome se sve nisam obraćao za pomoć. Nemam ni za lekove, a trebaju mi za pluća. Živim od onoga što se nađe. Ne znam zna li neko da uopšte postojim. Čuo sam da je na internetu čak pisalo i da sam umro - reči su Dragana Babarogića objavljene u "Vestima" krajem juna koje nikoga nisu ostavile ravnodušnim, pa ni ministra za zajednice i povratak u kosovskoj vladi Dalibora Jevtića.
- Za ovaj slučaj sam čuo pre svega od medija i vama dugujem zahvalnost što ukazujete na ovakve slučajeve. Dragan, koji je ostao u Prizrenu i kada je bilo najteže, živi u nehumanim i neljudskim uslovima i to nas obavezuje da mu pomognemo, pre svega mi iz ministarstva - kazao je Jevtić koji je u četvrtak došao da Draganu Babarogiću ponudi izgradnju nove kuće. Kamen temeljac mogao bi da bude položen već za mesec dana.
Dobroćudni 59-godišnji starosedelac Prizrena, uzbuđen zbog tolikog broja medija, uzbuđeno je zahvalio na poseti, pomoći i obećanju.
- Niko mi do danas nije dolazio i ponudio pomoć. Ne znam šta da kažem. Iz Prizrena nisam nikad odlazio niti planiram da idem, šta god da bude. Sada verujem da će biti i bolje - sročio je jedva Dragan zahvaljujući i na pomoći koji su mu "Vesti" tada donele.
Zapuštena kuća od ćerpića u ulici Medina, koja je sada u fazi raspadanja, malter koji otpada, krov kroz koji sipi kiša, i slojevi tamnozelene buđi na zidovima, uskoro bi trebalo da budu prošlost. Babarogići su jedna od najpoznatijih porodica u carskom gradu, koju je rat rasterao na sve strane. Ostali su samo Dragan i njegova sestra Vesna, oboje u teškom psihičkom stanju da se bore sa glađu i nemaštinom. Tog vremena se nerado priseća jer često nije imao da joj kupi lekove, niti je znao kako da joj olakša muke. Vesnu je Centar za socijalni rad iz Štrpca odveo u rehabilitacioni centar Gornja Toponica.
- Odavno živim ovako, od kada mi je otac umro. Komšije mi nešto daju kada imaju, a kada nemaju nemaju oni, nemam ni ja. Najteže mi je što mi sestra nije tu, jer nemaš s kim da razgovaraš - jada se Babarogić pozdravljajući nas jakim stiskom ruke i suznim očima.
Odškrinuta vrata- Ako je neko zaslužan za ovo što se desilo, i što će, nadamo se, Dragan Babarogić da dobije kuću, to je Redakcija "Vesti" koja je prva odškrinula zarđala vrata koja mu niko nije otvorio sem bliskih komšija, koji sem druženja i nečeg najosnovnijeg nisu bile u mogućnosti da mu previše pomognu - poručio je Spasa Andrijević, službenik Kancelarije za zajednice i povratak.
|
