Sve više ugrožena privatnost građana

Velika je mogućnost za zloupotrebu ličnih podataka koji se nalaze svuda, od medicinskih kartona do biblioteka, upozorava poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić Šabić.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je u intervjuu za "Vesti" da je Srbija u poštovanju prava na privatnost građana, daleko od standarda demokratskog sveta, kao i da ima problema u približavanju tim kriterijumima.

- Ja sam više puta ukazivao da je u Evropskoj uniji taj odnos prema građanima drugačiji i daleko kvalitetniji, dok je kod nas sve privatno potcenjeno i, iako treba da bude prioritet, godinama zauzima poslednje mesto - objašnjava Šabić.

Koliko u zaštiti privatnosti građana zaostajemo za Evropskom unijom?
- U državama EU se građanin štiti i od onih najtrivijalnijih zalaženja u privatnost, poput poziva iz političkih partija ili raznih firmi koje, koristeći lične podatke građana, u svrhe marketinga i sopstvene promocije uznemiravaju ljude telefonskim pozivima i na razne druge načine.

Takvo uznemiravanje predstavlja ozbiljnu povredu privatnosti i ja sam više puta intervenisao kod državnih institucija tražeći, ne samo jasnu strategiju na tom planu, već i edukaciju građana Srbije, o pravima koja imaju. Tražio sam i od ljudi u vlasti da u parlamentu budu usvojeni još neki zakoni koji će omogućiti punu zaštitu građana.

Generalno treba mnogo više da radimo na tome i ne samo da ratifikujemo u parlamentu konvencije i usvajamo zakone, već i da ih sprovodimo u realnom životu. Nedavno sam razgovarao sa koleginicom Natašom Firc iz Slovenije koja mi je rekla da je njena zemlja usvojila nekoliko stotina propisa da bi zaštitila privatnost stanovništva.

BIA izvan Ustava?

Kako tumačite zakonsku mogućnost da BIA primenjuje mere bez odluke suda, uz pismeno odobrenje ovlašćenog sudije?
- To je po zakonu, izuzetna situacija, rezervisana za vrlo hitne slučajeve i ne mislim da je neki poseban problem. Iako je potrebna samo saglasnost predsednika suda, prisutna je neka sudska kontrola, pa rešenje ne otvara mogućnost velikih zloupotreba.

Ipak, u vreme elektronskih tehnologija, objektivno, nije pretežak uslov da od početka postoji odluka suda za primenu mera koje pretpostavljaju odstupanje od ustavom utvrđenih garancija ljudskih prava.

Da li do zakonske regulative lični podaci mogu, poput uvida u zdravstvene kartone, biti zloupotrebljavani?
- Nismo ni svesni gde se sve lični podaci građanina nalaze. Od medicinskih i kartona kod zubara, do osiguravajućih društava i biblioteka.

Ti podaci, prema standardima visokorazvijenog sveta moraju biti zaštićeni i mogu da se koriste samo u svrhe u koje su uzeti i nikako šire, a to kod nas još uvek nije tako.

Intervenisali ste 1. februara kod Ustavnog suda zbog tri sporne odredbe Zakona o zaštiti podataka ličnosti. Da li vam je stigao odgovor?
-Tražio sam njihovu ocenu, jer te odredbe nisu saglasne sa Ustavom, jer šire osnov za obradu podataka sa zakona, na još neke propise.

Time se pravni osnov proširuje preko Ustavom utvrđenih granica i njihova primena može da ima štetne posledice po zajamčena prava velikog broja građana. Nisam još dobio odgovor, ali imam razumevanja, pošto ovaj sud radi u teškim uslovima i bez trećine sudija.

Podržali ste žalbu Društva sudija zbog uskraćivanja informacija sudijama koje nisu reizabrane, ali šta je sa tvrdnjama da je BIA koristila njihove "podatke o ličnostima"?
- Visokom savetu sudstva sam naložio da Društvu sudija stavi na raspolaganje tražene informacije. Što se BIA tiče moji inspektori su proveravali istinitost optužbi, ali nisu našli ništa što bi ukazalo da su iz te službe dati podaci bez zakonskog osnova, niti bilo kakve zloupotrebe.

Kada će u Srbiji biti iskorenjena zloupotreba privatnosti?
-Hipotetički, zloupotrebe nikada ne mogu da se potpuno isključe, ali treba preduzeti sve da bi se što efikasnije štitila privatnost građana, a mogućnost zloupotreba svela na najmanju moguću meru.