Jovan Milanović, srpski Džems Bond (6): Srbijom vladaju zapadni špijuni
Uz brojna poverljiva dokumenta koja je dobijao na najrazličitije načine, jedini srpski obaveštajac u sedištu NATO-a u Briselu, general Jovan Milovanović je od svojih veza, ali i kolega-špijuna zapadnoevropskih zemalja, saznavao i mnoge druge tajne informacije koje su imale veze sa Srbijom. Gotovo neverovatno zvuči podatak da su strane obaveštajne službe još 1998. godine imale spisak onih koji će narednih decenija vladati zemljom.
- Neobavezno sam ćaskao sa jednim svojim kolegom iz jedne zemlje Zapada i on je posle kratkog razmišljanja iz jedne fioke bacio na sto desetak fascikli i rekao: "Pogledaj, ovi ljudi će u budućnosti da vladaju Srbijom." Prelistao sam te spise, ali tada sam prepoznao samo par onih koji su tada bili aktivni na političkoj sceni Srbije. Većinu sam ipak prepoznao mnogo kasnije, mnogo posle 2000. godine - otkriva general Milanović.
Prema njegovim rečima, u pitanju su političari koji su tada, na ovaj ili onaj način, potpali pod uticaj stranih obaveštajnih službi.
- Neki od njih su se uključili u priču zato što su iskreno želeli promenu režima u Srbiji, drugi zato što su na ovaj način želeli da ostvare neki interes, a treći zato što ni sami nisu znali u šta se upuštaju. Jednostavno, za većinu se to i moglo pretpostaviti zato što se u našoj zemlji vrbovanje stranih službi odvijalo polujavno.
Tači agent CIANekadašnji zamenik načelnika Obaveštajne uprave Generalštaba Vojske Jugoslavije general Jovan Milanović kaže da je jedan od zavrbovanih agenata CIA i aktuelni premijer samoproklamovanog Kosova Hašim Tači. |
Milanović ni danas, 15 godina kasnije, ne želi da otkriva njihova imena, mada ih je srpska javnost već prepoznala i dodaje da je i bez pominjanja imena lako zaključiti o kojim ljudima je reč.
- Po istom principu se radilo i u Rumuniji i Bugarskoj. Pogledajte samo koji su to političari išli na raznorazne seminare za raznorazne "lidere za 21. vek" i sve će vam biti jasno. Uostalom, zar nije upravo Vilijem Montgomeri, sa mesta ambasadora SAD u Zagrebu, prebačen u Budimpeštu kako bi rukovodio Centrom za upravljanje krizom u Jugoslaviji i ko ga je sve posećivao tamo i ko je ka Srbiji donosio pare. Pa kako se drugačije obara neki sistem ako ne preko opozicije u toj zemlji? Od njih je traženo da se ujedinjuju kako bi takvi smenili režim, obećavajući im svakojaku pomoć kako to i da učine. Strane obaveštajne službe 2000. godine su planirale scenario rušenja vlasti i promenu političkog sistema po "modelu Bukurešt", s mnogo krvi i ljudskih žrtava. Znači, pravila se "šumska" organizacija koja je isključivo za cilj imala promenu režima. A kad je došlo na naplatu, onda je javnost saznavala da su francuske firme upućene u poresku upravu, firme Austrije u neke druge institucije, a engleski general je dobio kancelariju odmah do ministra odbrane Srbije. Svi koji bi odbili da nastave da sarađuju, prosto bi bili zamenjeni drugima - naglašava Milanović.
Ništa manje zanimljiva nisu ni njegova saznanja o umešanosti obaveštajnih službi Zapada, u organizovanje, obuku i finansiranje OVK-a, ali i dolazak mudžahedina sa Bliskog istoka.
Beograd ima svoje ljude u PrištiniNi Srbija nije sedela skrštenih ruku kad je reč o vrbovanju albanskih političara. |
- Poslao sam veoma mnogo dokumenata koji dokazuju direktnu umešanost obaveštajnih službi SAD, Nemačke, Švajcarske i Austrije u stvaranju i upravljanju aktivnostima Oslobodilačke vojske Kosova. U krajnjem slučaju, o tome je trebao da svedočim u Haškom tribunalu, kao svedok odbrane u procesu protiv policijskog generala Rodoljuba Đorđevića, ali do toga na kraju nije došlo - napominje Milanović.
- OVK kroz svoju istoriju imala je više naziva, ali je zajedničko to što su Švajcarska i Nemačka bile zemlje u kojima je ova teroristička organizacija uobličena, a pod okriljem njihove obaveštajne službe se obučavao kako vojni, tako i politički vrh. Postojali su i fondovi, ali i računi u pojedinim bankama u koje se slivao novac za kupovinu naoružanja, ali i finansiranje obuke. Drugi centar bio je u Nemačkoj gde su obučavani budući instruktori OVK-a. Ta obuka se održavala na poligonima BND-a i pod budnim okom njihovim specijalaca. Slično se može reći, samo u manjem obimu, i za obaveštajne službe Austrije i Belgije - objašnjava ovaj general i dodaje da dok su se zvaničnici Evropske unije od početka 1998. godine utrkivali u izjavama da OVK-a zapravo i ne postoji, on je Beogradu dostavljao podatke kako se uveliko priprema transport mudžahedina za predstojeći ratni sukob.
- Obaveštajne službe istih onih zemalja koje su finansirale OVK počele su da mi dostavljaju podatke da se priprema dolazak i određenog broja mudžahedina iz Bosne, ali i Iraka i Avganistana. Te informacije su mi zatim potvrđivali i mnogi izvori iz NATO-a. Posebno o centrima koji su se nalazili u Beču i Cirihu u kojima se Alahovi ratnici nisu samo smeštali, već su im tamo i fabrikovani pasoši - ističe naš sagovornik.
