Jovan Milanović, srpski Džems Bond (4): "Apokalipsa" za Srbiju

Kada je srpsko rukovodstvo dobilo planove vazdušnih udara NATO na SRJ, nastala je drama u Belom dvoru. Slobodan Milošević je razgledao ta dokumenta, ali je i dalje bio ubeđen da se to neće dogoditi. Bio je uveren da je to podmetačina kojom NATO želi da ga uplaši.

Račak kao izgovor: Jovan Milanović

- Tek onda nastaje prava drama, ali u Briselu. Između 3. i 4. oktobra, kada NATO kreće u verifikaciju ciljeva, dolazi do otkrića da su sve mete - izmeštene. NATO generali započinju istragu o čemu se radi, a da bi dobili u vremenu, politički vrh Zapada se odlučuje na nove runde pregovora sa Srbijom i Miloševićem kako bi pokazali da nisu za "prekomernu upotrebu sile" i da je sve stvar političkog dogovora. Bila je to čista kupovina vremena i iscenirani događaj u Račku iz marta 1999. godine je to i pokazao - tvrdi Milanović.

"Balkanska zima"

Ovaj general za "Vesti" otkriva i da je prethodno, NATO u više navrata, pre konačne verzije plana za napad na Jugoslaviju, imao otvorene sukobe na relaciji većine članica evropskih zemalja i SAD.

- U avgustu je čak nekoliko puta stopirana razrada strateške pripreme samo zato što nisu mogli da se slože oko kopnene intervencije. Svaki put bi Nemci "podizali lestvicu", odnosno tražili sve više vojnika koji bi u njoj učestvovali. Tako je i plan, od prvobitnih 17.000 vojnika, narastao na čak 140.000 - priča Milanović i dodaje da je prvobitni naziv ove operacije bio "Balkanska zima".

Binel - đak Akademije San Sir

Major Binel, prema rečima našeg sagovornika, nije bio ni čudak ni neki ekstremista, već čovek koji je tačno znao u šta se upušta.
- Reč je o oficiru koji je završio prestižnu Vojnu akademiju San Sir koju su završili i De Gol, ali i Petar Karađorđević, a zatim je usavršavan kako bi radio u arapskim zemljama. Na sudu se branio da je zapravo sve radio u saradnji sa svojom obaveštajnom službom, ali pravu istinu je rekao kada je izašao iz zatvora - kaže Milanović.

- Ideja je bila da vazdušni napadi počnu u oktobru, i da se, ukoliko dođe do otpora, na meti nađe kompletna infrastruktura uključujući i gađanje vodovoda, skladišta nafte... Posle toga, planeri NATO su očekivali da će usled hladnoće i nedostatka energenata i vode doći do opšte katastrofe, masovnog umiranja od hladnoće, zaraza, te da će sve izroditi ili opšti otpor i obaranje režima ili građanski rat. Jasno, geopolitički ciljevi te akcije su bili mnogo dalekosežniji i kasnija dešavanja na Bliskom istoku i Africi su to i pokazali.

Prvobitni planovi su predviđali i da se vazdušni napadi koncentrišu na Kosovu, a zatim, kada dođe do reakcije jugoslovenskih oružanih snaga, preko Mađarske otvori front u Vojvodini kako bi razudili odbranu.

Preplašeni Solana

U originalnom planu napada, bilo je ukupno četiri faze sprovođene u tri zone: Kosova, zatim južno i severno od 44 paralele. U tom planu Crna Gora uopšte nije bila meta napada, a mornarici je trebalo da se pošalje ultimatum da ukoliko se pomeri - biće potopljena.

Restoran Stara Bosna

Srpski obaveštajac u Briselu, kaže da je deo svojih sagovornika, ali i veza dovodio u restoran Stara Bosna.
-Stranci obožavaju naše specijalitete, ali im nikako ne prija naša, masna hrana, pa su često išli u toalet. Kada je Binel uhapšen, u kafanu su se sjatili brojni novinari, a vlasnik je pomislio da bi to mogla da mu bude odlična reklama. Međutim, posle se žalio da mu potom dva meseca niko nije ušao u restoran, jer mu je restoran prozvan "leglom srpske špijunaže" - seća se Milanović.

Prva faza napada je brojala 16, a druga devet ciljeva - radara i protivvazdušnih sistema, a zatim i aerodroma. Posle svake od faza sledila bi 24-časovna pauza kako bi se ocenili rezultati, ali i videlo ponašanje Miloševića.

Posle te dve faze usledila bi pauza od 72 časa i onda bi nastupile preostale dve koje su nazvali "Apokalipsa". Tu je bilo predviđeno da se gađaju putevi snabdevanja, industrijski objekti i ostalo, jer je NATO zapravo sve ciljeve označio kao vojne, a CIA je to i operacionalizovala taksativno navodeći ukupno 900 ciljeva.

- U toj poslednjoj fazi, prema idejama CIA plan je bio da se ruši sve, ali prethodno, svaki od ciljeva je morao da bude odobren od svih zemalja, članica Alijanse.

Pritom, OVK je trebalo da odigra ključnu ulogu na kopnu, a pomagali bi joj avijacija i borbeni helikopteri. Zbog provale tog plana, NATO je morao da obustavi ovu akciju, ali i da promeni svoje planove u martu 1999. Suštinska promena je bila u tome što je 1999. godine, Savet NATO glasao samo za gađanje prve mete.

Za sve druge, nije sprovedeno glasanje zbog čega je ovo bila u potpunosti piratska operacija kojom su rukovodili general Vesli Klark, britanski premijer Toni Bler, Vilijem Peri, Medlin Olbrajt, a Havijer Solana je uglavnom bio van sebe, preplašen. Znači, unutar NATO je postojalo tajno društvo koje je vuklo konce - naglašava Milanović.