Krili dokumenta o ubistvu Đinđića
Ustavni sud Srbije je zatražio objašnjenje Vlade Srbije zašto je na dokumentaciju o atentatu na premijera Zorana Đinđića, na osnovu koje je nastao izveštaj Vladine komisije, stavljena oznaka "državna tajna".
Ovakvu odluku najviša sudska instanca donela je deceniju posle atentata na premijera jer je medijima uskraćen uvid u dokumenta na osnovu kojih je radila komisija, a što je vlada Mirka Cvetkovića onemogućila zbog, kako se pretpostavlja, evidentnih propusta u obezbeđenju premijera.
Prema rečima predsednika Fonda za razvoj demokratije, advokata Milenka Radić, u Srbiji su razne službe godinama ocenjivale šta nosi oznaku državna tajna.
- U državnu tajnu, inače, treba da spada mali krug pitanja. Videli smo kako Vikiliks objavljuje državne tajne, da bi se ispostavilo da mnogo toga nije ni trebalo da bude strogo poverljivo. Time su očito neke službe i moćnici prikrivali nerad ili nemoć, a neretko i nezakonitosti u radu - kaže Radić uz ocenu da je zbog dugogodišnje domaće prakse i u slučaju istrage ubijenog premijera verovatno bilo nekih zloupotreba.
Korać: Sve obelodaniti!Predsednik nekadašnje Komisije za ispitivanje funkcionisanja obezbeđenja premijera Žarko Korać smatra da sva dokumenta koja je koristila komisija treba da budu dostupna javnosti jer kako kaže, ne vidi poseban razlog da se to krije. |
Izveštaj komisije koju je predvodio tada potpredsednik Vlade Žarko Korać pokazao je da je bilo propusta u obezbeđenju premijera i da je neophodna istraga unutar BIA i MUP-a. To se nikada nije dogodilo. Propusti u radu, prema objašnjenju Radića, takođe spadaju u nezakonitosti i zato treba videti ko ih je pravio. On smatra da to neće biti lako jer se pokazalo da je reč o zamršenom klupku odnosa gde se nije znalo ko je deo vlasti, a ko "druga strana".
Da je u Srbiji "sve i svašta" označavano kao državna ili službena tajna ukazuje i bivši direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Dobrivoje Radovanović. On smatra da je i dokumentacija koju je tzv. Koraćeva komisija koristila bez potrebe ponela oznaku tajnosti.
- Interes države je bio da se zna što više detalja o tom slučaju i da javnost više sazna o organizovanom kriminalu u zemlji. Da su obelodanili te informacije, sprečili bi razne spekulacije, poluinformacije i neistinite priče koje su pratile atentat na premijera - kaže Radovanović.
On ukazuje da je institut državne tajne nasleđe socijalizma i tadašnje vlasti koja se ponašala kao da je ugrožena s raznih strana, što za posledicu ima da se i danas mnogo toga krije od građana.
