Oni u Evropu, a mi u barake
Dok se širom Hrvatske do kasno u noć slavio ulazak u Evropsku uniju, u izbegličkom kampu u Krnjači, kod Beograda, preostali nesrećnici koji su uglavnom 1995. godine napustili svoje domove ovaj datum su "proslavili" svako u svojoj baraci, bez struje, ali i nade da će i oni negde otići.
- Više od Hrvatske me zanima da li će struja doći u sledećih par sati, da mi se ne ubuđavi veš u mašini. Ne znate jesu li majstori izašli na teren da poprave kvar?! - pita u panici 63-godišnja Dubravka Mauduš.
- Od jutros, od devet nema struje, a niko ne zna šta je. Valjda je neki veći problem, tamo, u gradu - veli Dubravka koja je sa bratom među prvima stigla iz Rijeke.
Sedamdesetpetogodišnja Dragica Ivković sedi na betonskom stepeniku i priča:
- Ko je mogao, odavde je već davno otišao. Ostali smo samo mi koje više niko neće - priča pomirljivo ova starica, jedan od najstarijih stanovnika najvećeg izbegličkog kampa u Srbiji.
Dragica je u kampu od 1995. godine, sa sinom je izbegla iz Siska. Sin joj je juče bio na poslu, a ona je "negde čula" da je Hrvatska ušla u Evopu.
- Tuđman nam je posle Oluje poželeo srećan put, a evo ja sada to želim njima. Neka im je na zdravlje! Da mi se televizor nije pokvarilo, verovatno bih i gledala tu proslavu. Što da ne vidim kako se raduju kada su ostvarili šta su hteli? Meni je jedino žao što živim. U Sisku su, u ovakvim barakama, konji držani - veli ogorčeno ova starica.
Ostatak od oko 90 izbeglica iz Hrvatske mahom je nezainteresovan činjenicom da je njihova bivša država ušla u Evropsku uniju.
- Svakih mesec-dva neka porodica napusti kamp. Sada je ukupno 160 ljudi, ali 70 su privremeno raseljeni s Kosova - kaže sekretar Zoran Milivojević i iznosi podatak da su ostali mahom stari.
Anđelka Vaisević sa suprugom Miletom i četvoro dece kvari tu statistiku. Grafički tehničar, iz Buja kod Umaga, u nekoliko desetina kvadrata, 1994. godine skućila se u Krnjači. Od cele Istre ostala je samo razglednica Kaštela iz 19. veka koju drži u jednoj knjizi.
- Ipak, troje dece sam, hvala Bogu, već izvela na pravi put, imam već i četvoro unučadi. Oni mi i kažu da im je u izbeglištvu najlepši događaj što sam rodila Nikolu. Da li verujete da je on do pre šest meseci, mada je rođen 2001. godine u Zemunu, imao državljanstvo SFRJ - veli Anđelka kojoj ulazak Hrvatske u Evropsku uniju znači onoliko koliko će joj se rešiti problem sa stanarskim pravom.
- U Hrvatskoj je ukupno 30.000 nerešenih slučajeva stanarskog prava i ona je i ušla u EU uz obećanje da će to rešiti. A kad nam se vrati stan, suprug i ja ćemo se vratiti. Da i mi imamo mesto gde nam deca mogu doći na more - veli iskreno ova žena.
NervozaZoran Milivojević kaže da su ljudi u kampu u Krnjači na kraju živaca, ali i da je sve manje onih voljnih da razgovaraju za medije.
Pomoć ipak stižeIzbeglice u Krnjači kažu da još nisu potpuno zaboravljeni, odnosno da pomoć i dalje stiže, doduše, sve ređe.
|
