Jovan Milanović, srpski Džems Bond (1): Rođak sa sela sludeo NATO
U Francuskoj su ga prozvali srpskim Džems Bondom, a drugi, jedinim špijunom koji je sludeo NATO, zato što je njegov slučaj jedna od tri najveće afere u 20. veku. Doduše, prijatelji ga u šali nazivaju i "pukovnikom Vranićem", zato što je po njegovoj biografiji i nastao čuveni lik iz TV serije "Moj rođak sa sela" zbog koga je svojevremeno reagovala i haška tužiteljka Karla del Ponte.
General Jovan Milanović, nekadašnji zamenik načelnika Obaveštajne službe Vojske SRJ prvi je srpski obaveštajac koji je provalio sve NATO tajne, a 1998. godine ih i potpuno sludeo, jer je uspeo da dođe do dobro čuvanih planova agresije na Jugoslaviju. Zbog toga je napad na SRJ umesto u oktobru 1998, pomeren za mart naredne godine.
Hag prekinuo TV serijuSagovornim "Vesti" kaže da je scenarista Radoslav Pavlović zaista napravio lik pukovnika Vranića po njemu, te da je od njega i dobio čuvenu - zabranjenu 15. epizodu TV serije Moj rođak sa sela. |
General Milanović je oslobođen čuvanja vojne i državne tajne, pa za "Vesti" otkriva mnoge nepoznanice iz perioda pred bombardovanje Jugoslavije, ali i kako je uspeo da bez ikakve logističke podrške, u Briselu, u sedištu najmoćnije vojne alijanse na svetu napravi obaveštajnu mrežu na kojoj bi mu pozavidele najbogatije zemlje na planeti. Tu operaciju je nazvao "mreža Olimpik" i obuhvatala je veliki broj visokopozicioniranih oficira i diplomata većine zapadnoevropskih zemalja.
- Zaista, te četvrte godine boravka u Briselu sam sebi sam ličio na pauka koji je razapeo mrežu i negde iz ugla čeka kada će se uloviti muva ili neka krupnija lovina - priča kroz smeh ovaj general u svom stanu u centru Beograda.
Generalu Milanoviću u Beogradu uručenb poklon naše redakcije
Ideja da i nekadašnja Jugoslavija ima svog špijuna u NATO-u u Generalštabu VJ zaživela je posle intervencije NATO u Republici Srpskoj 1994-te, kada je Obaveštajna služba procenila da se nešto opasno kuva i da bi lako moglo da se dogodi da posle RS, na red kod NATO dođe i Jugoslavija, odnosno Srbija.
- Iz meni čudnih razloga, tek te 1994. godine državni vrh je shvatio da je to pravi potez i ja sam izabran kao neko ko se prethodno bavio tim poslovima, pošto sam radio kao vojni ataše u Alžiru i Tunisu. Vrhovni savet odbrane SRJ doneo je odluku u decembru, a meni je dato nepunih 30 dana da krenem, mada se za takav posao priprema najmanje godinu dana. Rekli su mi doslovce: "Jovane, imaš iskustva, znaš jezik i znaš šta nas zanima. Idi". Pripremajući se, prvo otišao sam u Obaveštajnu upravu i otvorio fasciklu na kojoj je pisalo NATO. Da li verujete da nije bilo ni jednog jedinog papira.
Biografija
Generalu Milanoviću u Beogradu uručen poklon naše redakcije
General Milanović je završio Vojnu akademiju, smer ABHO u klasi sa Ratkom Mladićem i Momčilom Perišićem. Jedno vreme je radio na Akademiji u Sarajevu, na smeru za strance gde je između ostalih, predavao i oficirima Moamera Gadafija, uključujući i njegovog šefa Garde.
|
Tako je Jovan krenuo u grad u kome se prema nezvaničnim podacima nalazi najviše špijuna po metru kvadratnom, a zvanično, po raznim osnovama radi oko 17.000 vojnih i civilnih diplomata, od čega 4.500 u sedištu NATO i 3.000 u Generalštabu NATO u gradiću pored - Monsu.
Tajne informacijeBaš kao u američkim filmovima, Jovan Milanović dobio je odrešene ruke i mogućnost da do tajnih informacija dolazi na svaki mogući način, ne birajući sredstva. |
Pre odlaska u Brisel, Milanoviću je bilo istinito ostalo samo ime i prezime. Sve ostalo u njegovoj biografiji bilo je izmišljeno.
U saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova, dobio je papire da je čitav život tamo radio na više poslova vezanih za Evropsku uniju, da i dalje čeka pravu šansu, ali i da je čovek koji se "pomalo" razume u vojsku, zbog čega je i odabran da bude poslat u Brisel.
- Ništa u toj biografiji nije smelo da bude ni previše napadno, ali ni previše naivno, jer Brisel je zaista grad u kome špijuni zajedno piju kafu, a laž je sastavni deo posla. Trebalo je da glumim diplomatu od karijere, službenika zemlje koja želi korektnu saradnju i sa EU i sa NATO, a da pritom, ne birajući sredstva, sve učinim kako se naša zemlja ne bi neprijatno iznenadila kada je reč o aktivnostima NATO. Činilo mi se na početku, kada sam sleteo na aerodrom, kao da sam poslat da tražim iglu u plastu sena - seća se ovaj srpski obaveštajac koji je od 1995. do 1998. godine u Briselu imao zvanje ministra savetnika pri misiji SRJ u Evropskoj uniji.
