Građani u panici zbog "aviona sa tragom"
Kroz vazdušni prostor Srbije dnevno preleti i do 2.500 aviona i nijedna letelica ne prođe neprimećena, pa nisu opravdana strahovanja da "neobeleženi" avioni ispuštaju otrovne supstance kojima zaprašuju stanovništvo i prirodu, ističu stručnjaci i nadležne službe.
U medijma su se pojavile priče o avionima koji za sobom ostavljaju dugotrajan beli trag, a koriste se za eksperimentisanje zemljinom atmosferom. Navodno, kada supstance iz tih oblaka padne na zemlju, pretvaraju se u belu paučinu i izazivaju teška oboljenja. Zagovornici ove teorije, rasprostranjene kod nas i u svetu, kao jedan od najčešćih dokaza ističu da je trag iz nekih aviona na nebu neobično širok i da ostaje upadljivo dugo.
Međutim, kako ističu stručnjaci, tragovi koje vidimo iza aviona na mlazni pogon su kondenzovana vodena para sa izduvnim gasovima, a razlika u obliku i veličini je normalna pojava, jer lete na različitim visinama.
Šef Odseka za vazdušni saobraćaj i transport na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Slobodan Gvozdenović objašnjava da na visinama na kojima lete avioni, a to je oko 11 kilometara, temperatura vazduha iznosi minus 54 stepena. U takvo okruženje iz motora aviona izlaze izduvni gasovi koji dostižu temperaturu plus 250 do 300 stepeni, pa, kako navodi profesor Gvozdenović, dolazi do kondenzovanja ugljovodonika i stvara se vodena para. Stvaraju se vrtlozi, koje sa zemlje vidimo kao bele trake. Oblik im zavisi od visine, vetra, vlage i temperature, a jasnije se vide kada je vazduh suvlji.
Profesor Gvozdenović ističe da nije problem ono što vidimo, nego ono što ne vidimo i što nema veze sa teorijama zavere, a to je emisija štetnih gasova karakteristična za avionski saobraćaj u celom svetu.
Iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva, koje vodi računa o bezbednosti vazdušnog saobraćaja, Srni je rečeno da je proteklih godina bilo svega nekoliko prijava građana i nekih ekoloških udruženja da su u nekim mestima videli sumnjive bele tragove na nebu, a od početka ove godine nijedna.
Sve prijave Direktorat je proverio, ali je, u saradnji sa agencijom za kontrolu letenja, utvrđeno da nije bilo neprijavljenih, sumnjivih ili nepoznatih letelica, kao ni saznanja da je neko izbacivao praškaste materije. Letelice koje su građani registrovali kao sumnjive bili su uglavnom putnički avioni.
U Kontroli letenja Srbije i Crne Gore u Beogradu, koja kontroliše vazdušni prostor Crne Gore, Srbije i 55 odsto vazdušnog prostora BiH iznad 29.500 fita (približno devet kilometara) ističu da je frekvencija vazdušnog saobraćaja danas drastično veća nego pre deset godina.
Direktor Oblasne konrole letenja Srbije i Crne Gore Bruno Genal kaže da u ovo doba godine, vikendima, našim vazdušnim prostorom prođe 2.100 do 2.200 aviona dnevno, a u najjopterećenijim periodima dana 150 do 140 aviona na sat. Sredinom jula i kasnije u avgustu bude više od 2.500 aviona dnevno, odnosno i do 200 aviona na sat. On navodi da 89 odsto aviona čine avoni u preletu, a 11 odsto su poletanja i sletanja na područne aerodrome ili aerodrome koji su u blizini granica, kao što su Skoplje, Dubrovnik, Tirana, Temišvar ili Budimpešta.
"Svaki avion koji uđe u vazdušni prostor u našoj nadležnosti prvo je najavljen, a s druge strane je i prijavljen nadležnim vojnim organima i apsolutno nema ulaska bez kontrole. Avion je obavezno na radiovezi sa nama, znači mi s njim imamo radarski i radiokontakt, a s druge strane, njegov plan leta je poznat i svim susednim kontrolama letenja", ističe Genal.
Ukoliko bi neko ušao u vazdušni prostor zemlje, a ne bi hteo da uspostavi radio–kontakt, Genal objašnjava da ga Kontrola leta vidi na radaru i ako je neprijavljen, postoji procedura sa nadležnim vojnim organima. "Ne sećam se takvog slučaja", zaključio je Genal.
