Pečurke iz srpskih šuma seju smrt
Srbija je zemlja u kojoj raste veliki broj jestivih gljiva koje narod često naziva i mesom iz šume. Prema rečima Slobodana Lukića iz Gornjeg Milanovca, koga mnogi smatraju jednim od najboljih poznavalaca ovog šumskog blaga u rudničko-takovskom kraju, postoji i dvadesetak veoma otrovnih vrsta pečuraka.
- Srpske šume su pravi raj za berače gljiva. Vrganj i lisičarke su najpopularnije, ali postoje druge vrste pečuraka kojima je opasno i prići. Branje jestivih gljiva je spoj znanja i iskustva. Oni koji slabije poznaju pečurke treba da ih beru samo u društvu nekog ko to dobro zna. Jedino im se tako neće dogoditi da uberu zelenu pupavku, koja osim zelene može da ima žutu ili smeđu boju. To je jedna od gljiva protiv koje nema protivotrova. Prvi znaci trovanja javljaju se nakon šest do 12 sati od konzumiranja, a umire se u paklenim mukama. Ništa manje otrovna nije ni muhara ili fatalna zavodnica. Panterovka je opasna jer je često berači zamenjuju s veoma kvalitetnom i ukusnom biserkom. Oni koji je pojedu imaju halucinacije, nakon čega padaju u komu - objašnjava Slobodan Lukić.
Čovek je najveća opasnost po gljive jer bez ikakvog reda i nemilosrdno uništava šume koje su prirodno stanište gljiva, kaže sagovornik "Vesti".
- Berači gljiva su posebna priča jer većinu njih interesuju uglavnom lisičarke i vrganji koje beru u ogromnim količinama, pa u jednoj sezoni mogu da zarade i po nekoliko hiljda evra i to od nečega što nisu sejali, zalivali, đubrili i negovali. Neodgovornost berača pečuraka u srpskim šumama je ogromna jer uništavaju sve vrste gljiva, ne odsecaju drške pečurka nožem, što je pravilo jer se na taj način ostavlja koren iz kojeg će iznići nove pečurke. Oni su pravi šumski vandali koji iz pohlepe ili obesti uništavaju sve pred sobom. Pojedini otkupljivači pečuraka iznajmljuju berače koji grabuljama prevrću šumu u potrazi za najmanjim primercima. Naša država ovu oblast nije uredila zakonom, pa može da se dogodi da u dogledno vreme staništa gljiva budu uništena - upozorava Lukić.
Droga iz šumeNaš sagovornik poznaje nekoliko vrsta pečuraka koje se mogu koristiti kao opijati. One predstavljaju opasnu drogu. Pojedinci mladima odaju tajnu ovih halucinogenih pečuraka, što bi trebalo da bude strogo kažnjeno. |
Nedavno se u Valjevu osam osoba otrovalo gljivama ubranim u šljiviku. Lukić napominje da su na listi otrovnih pečuraka bljuvara, ludara ili šumska sotona, koju narod naziva i svinjača ili vražja gljiva.
- Jedna od najpodmuklijih i veoma otrovnih gljiva svakako je planinska koprenka jer se simptomi trovanja mogu javiti tek nakon dve nedelje od konzumiranja, kad je organizam potpuno zahvaćen otrovom. Svima onima kojima je život mio, savetujem da ne eksperimentišu sa gljivama. To je kockarska partija, u kojoj uglavnom pobeđuju gljive - opominje Slobodan Lukić.
Sagovornik "Vesti" i njegovi ukućani 2002. godine su doživeli trovanje gljivom panterovkom i to samo jednim njenim komadićem, koja se slučajno zadesila među jestivim gljivama.
- Reč je o nedostatku koncentracije koja je neophodna za branje jestivih gljiva. Moja ćerka, koja je inače veoma dobar poznavalac, greškom je ubrala panterovku, a ja je nisam proveravao. Sin Aleksandar i supruga Branka su samo probali pečurke, a ja sam pojeo sve ostalo. Kad sam se pogledao u ogledalo i video da mi je zenica veličine tačkice, shvatio sam da je reč o trovanju. Ubrzo su sin i supruga počeli da povraćaju. Iz milanovačke bolnice smo hitno prebačeni na VMA u Beogradu, gde je konstatovano da u organizmu imam pet puta veću dozu otrova od one koja izaziva smrt. Lekari su bili u čudu što sam preživeo. Posle ovog ružnog iskustva još sam oprezniji - zaključuje Lukić.
