Žena koja slika peglom

Neobičnu veštinu ova Jagodinka prvi put je videla na internetu, a za samo dva meseca uspela je da uradi šezdesetak radova.

Posle 20 godina rada u Jugobanci, Draginja - Gina Janković iz Jagodine ostala je bez posla. Srećom, suprug je uspeo da nađe posao kod privatnika iz Kraljeva, za koga je vozio autobus od Srbije do Austrije. Zahvaljujući ovom poslu i deviznoj zaradi Jankovići su preživeli i iškolovali ćerku Anu.

Ali, Ginu život nije učio da sedi skrštenih ruku. Gledala je da ih uposli bilo kako. Negde u to vreme, ćerka Ana upisuje Muzičku akademiju u Beogradu i Gina odlazi sa njom. Heklanje i vez bile su joj jedina zanimacija. A zatim, povratak u Jagodinu. Poželela je nešto novo i dohvatila se tempera i akrilnih boja. Jedna za drugom ređale su se slike kojima je ukrasila kuću. Kaže, one su odraz njene duše i nisu bile za svačije oko. U taj svet zavirivali su samo porodica i najbliži prijatelji.
 

- Mislila sam da to ništa ne vredi i bilo me je sramota da bilo kome pokažem šta sam slikala. Onda sam slike zamenila kolažima, koje sam pravila od krpica i komada čipke. Polako sam u svoje radove uključila i kolaž papir. Radila sam i dekupaž, sastavljanje slika od komada salveta. Izreckala bih zanimljive detalje sa salveta i lepila ih na neobične predmete. Jednostavno, svuda sam nalazila materijal od kog sam mogla nešto da napravim - kaže Gina za "Vesti".

Pretražujući internet za novim idejama, naišla je na hipertufu, tehniku izrade ukrasnih saksija. Mislila je da njima ukrasi dvorište. Nekako je našla cement i perlit, ali treseta nigde nije bilo. Dok je tragala za adekvatnom zamenom za ovaj materijal, naišla je na zanimljive priče o enkaustici, drevnoj veštini slikanja peglom.

- Odmah sam otišla kod majke i uzela njenu tri decenije staru peglu. Jer da bi se radilo peglom, ona ne sme da ima rupice i da ispušta paru. Potrebna je ona stara, obična, kojom su peglale naše majke i bake. Kupila sam i obične voštane bojice i fotografski papir. Dojurila sam kući i odmah oprobala svoje umeće. Prva slika, koju sam nazvala "Šikara", uspela je iako nisam imala nikakvo predznanje. Za dva-tri meseca, koliko se bavim ovom vrstom umetnosti, uradila sam 60-ak dela - priča Gina.

Ova tehnika slikanja podrazumeva da se pegla zagreje na najnižu temperaturu, te da se na njoj otopi bela voštana sveća. Onda se njome premaže papir, da bi kasnije voštane bojice lagano klizile po papiru. Iako je lakše da se radi na formatu A4, jer se jednim potezom premazuje cela površina, Gina više voli da radi na većem formatu, jer je komplikovanije.

- To je mnogo kreativnije, jer moram nekoliko puta da nanosim boju. Najzanimljivije od svega je što čitavu sliku radim peglom. Čak i detalje radim rubom ili vrhom pegle, što je najteže. Za to postoje specijalne lemilice sa nastavcima, ali ih ja ne koristim, jer mogu da nagore sliku. Nekada tapkam peglom da bih napravila uzvišenja ili udubljenja. Za jednu sliku na kojoj sam uradila slapove koristila sam štapiće od ražnjića da bih skinula deo boje. Kada radim cveće često papir zagrevam odozdo, a onda četkicom razmazujem boju. Kada peglom nanosim boje, one se osuše za tri sekunde tako da nema mesta popravkama - kaže Gina.

U početku je preko gotove slike starom najlon čarapom prelazila brzim pokretima. Na taj način ju je, praktično, ispolirala. Sada ih zaštićuje akva-lakom koji se koristi za dekupaž. Tako zaštićena slika može samo da se urami, ne mora se preko nje stavljati staklo.

Iako svoja dela još uvek pokazuje samo prijateljima, Gina bi volela da ih negde izloži, ali za to nema novca. Volela bi da prodajom svojih radova koliko-toliko obogati kućni budžet, mada joj je veoma teško da se odrekne bilo koje slike, jer je svaka unikat.

- Gledala sam na internetu i videla da se slike manjeg formata prodaju za 10 do 35 evra, a neke čak za 500 evra. Njih su verovatno radili poznati umetnici. Za naš kućni budžet i najniža cena značila bi mnogo - kaže Gina.