Strah Srba od Briselskog dokumenta
U okviru projekta “Srpsko-srpski dijalog koji zajedno sprovode KFOS i Medija centar u Čaglavici, održana je debata na temu “Kako Srbi južno od Ibra doživljavaju Briselski sporazum?”, gde je bilo razgovora o neizvenosti i strahu koji vlada povodom ovog dokumenta.
Gosti debate, Vladeta Kostić, načelnik Kosovskog okruga i Bojan Teofilović, zamenik direktora NVO “ Centar za mir i toleranciju”, razgovarali sa četrnaest osoba srpske nacionalnosti, oba pola, različitog stepena obrazovanja i godina starosti o sporazumu, potpisanom u Briselu.
Briselski sporazum, za koji mnogi kažu da je istorijski, ponovo je podelio Srbe na Kosovu, na one južno i severno od reke Ibar i izazvao strah i nedoumicu, smatra većina učesnika ove debate. Nedovoljna informisanost o sporazumu, nedostatak transparentnosti, kontradiktorne informacije koje dobijaju od predstavnika Vlade Srbije i Vlade Kosova, razlozi su zbog kojih Srbi strahuju od Briselskog sporazuma.
Svi učesnici debate su jedinstvenog mišljenja da je dijalog neophodan i da se dogovor mora postići, ali se boje da Vlada Srbije zbog priključenja Srbije Evropskoj Uniji, na neki način žrtvuje Srbe južno od Ibra. Učesnici debate su se takođe složili da je Vlada Srbije uglavnom okupirana rešenjima koja se tiču severa Kosova i da se svi zvaničnici Vlade Srbije trude kako da integrišu sever u kosovsko društvo i da su za njih Srbi južno od Ibra već integrisani.
Načelnik Kosovskog okruga Vlade Srbije, koji je bio učesnik jedne runde pregovora između Beograda i Prištine, Vladeta Kostić, smatra da sporazum nije najiedalniji, ali da je to maksimum koji je delegacija Vlade Srbije mogla da dobije. On je objasnio građanima da se sporazum podjednako odnosi na sve Srbe na Kosovu i da država Srbija vodi računa o svim svojim građanima.
Kostić je podvukao da nijedan Srbin koji već radi u institucijama Republike Srbije neće ostati bez posla i da će Srbija nastaviti sa finansiranjem svega onoga što je i do sada finansirala. Formiranje Zajednice srpskih opština Kostić smatra jedinim načinom institucionalnog povezivanja Srba na Kosovu. Zajednica srpskih opština je najbolji instrument institucionalnog delovanja i ostvarivanja prava Srba na Kosovu, po kosovskim zakonima, ali kroz Ustavni zakon Republike Srbije.
Bojan Teofilović, zamenik direktora NVO Centar za mir i toleranciju, podržava stav građana i podvlači da je Briselski dogovor netransparentan i da je na štetu Srba, posebno onih koji žive južno od Ibra. Srpski civilni sektor koji deluje na Kosovu, ponudio je pomoć pregovaračkim timovima i Srbije i Kosova, kao i samoj Kancelariji Ketrin Ešton, ali, Teofilović kaže da nikoga od njih nije zanimao stav i istraživanja koji su urađeni na terenu od strane nevladinih organizacija.
Kao prioritete o kojima treba razgovarati u Briselu, učesnici debate su istakli: povratak raseljenih, razvoj poljoprivrede, otvaranje novih radnih mesta, rešavanje socijalnih problema i validnost fakultetskih diploma.
