Politika i u operacionoj sali
Pojedine grane srpske medicine sve više zaostaju za svetskim trendovima: Zavist, sujeta, smene i obračuni sa najsposobnijim kadrovima ključni su problem u našoj kardiohirurgiji, smatraju analitičari
Iako su poboljšani uslovi rada, u prošloj godini u tri najveća kardiocentra Srbije - "Dedinju", "Kamenici" i KCS, došlo je do drastičnog smanjena broja hirurških zahvata.
Da stvar bude još gora, u nekim klinikama zabeleženo je znatno povećanje smrtnosti posle operativnih zahvata.
Ovo smanjenje operacija došlo je u vreme kada se između dve i po i tri hiljade kardiovaskularnih bolesnika trenutno nalazi na raznim listama čekanja.
Od te brojke, čak dve trećine - bez obzira što su životno ugroženi - na red za operacije doći će najranije za oko osam meseci, a najkasnije za dve godine i više. Mnogi od njih, stručnjaci ne kriju, neće dočekati trenutak kada će leći na operacioni sto jer će pre toga - umreti.
Za ovako nepodnošljivu situaciju u srpskoj kardiohirurgiji, najodgovorniji u tim klinikama i Ministarstvu zdravlja opravdanje traže i vide uzroke pre svega, u nedostatku kadrova, a potom u neadekvatnoj opremi i manjku hirurških sala.
- I na mojoj klinici oseća se nedostatak kadrova. Trenutno imamo jedanaest kardiohirurga, od čega su četvorica u poodmaklim godinama. Kad oni odu u penziju imaćemo problem - kaže profesor dr Mile Vraneš, direktor Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
Međutim, ozbiljni analitičari tvrde suprotno - kadrova ima, ali problemi leže u ljudskim i organizacionim slabostima na tim klinikama. Zavist, sujete, obračuni i posebno dnevna politika kumovali su srozavanju ovog segmenta srpske medicine, kažu oni. Smene i obračuni sa najsposobnijim kadrovima ključni su problem u našoj kardiohirurgiji.
- Tragično stanje nastalo je posle progroma nad najboljim kadrovima. Oterani su svi koji su u svetskim razmerama bili imena. Ta nesreća krenula je iz Sremske Kamenice, kada je bukvalno najuren profesor Ninoslav Radovanović i jedan od najperspektivnijih kadiohirurga, docent dr Aleksandar Nikolić.
Potom je iznenada, dekretom iz "Dedinja", poslat u penziju profesor Božina Radević. Na kraju, smenjen je profesor Miljko Ristić iz Klinike za kardiohirurgiju KCS, stručnjak svetskog glasa.
Na njihova mesta postavljeni su partijski drugovi, bezimeni kardiohirurzi. I nesreća je došla jer sada više nema ko da podučava mlađe - priča za "Vesti" doktor iz Sremske Kamenice, koji je želeo da ostane anoniman.
A obračuna je bilo, i to baš sa onim kadrovima koji su srpskoj kardiologiji i u vreme najžešćih sankcija, nemaštine i bombardovanja čuvali dobar glas.
Profesor Radević je 1996. godine, kad ni hirurškog konca nije bilo u zemlji, uspešno izvršio prvu transplantaciju srca u "Dedinju", a odmah potom i jetre.
Nastavio je sa tim uspesima do 2003., sve do pojave "partijskih komiteta". Od tada je počelo da se sve lagano urušava.
Nekad i sad
Za prvih pet meseci prošle godine urađeno je 600 operacija, dok je posle smene Ristića za sedam preostalih meseci u tri hirurške sale urađeno svega 650 operacija, odnosno ukupno 1.250.
Zašto je umesto očekivanog povećanja došlo do drastičnog smanjenja operativnih zahvata, i to u godini poboljšanih uslova (sala više, operacija manje) ostaje pitanje bez odgovora, ali i glavobolja građana koji sve češće oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti. |
