Jan našao dedinu kuću
Jan Tore Savić Knutsen iz Osla koji je prošle nedelje iz Norveške doputovao u Srbiju da bi započeo potragu za svojim korenima, pronašao je u selu Trnava kod Jagodine kuću svog dede Stevana Savića.
Na seoskom groblju našao je i grob Stevanove majke i svoje prebake, Danice Radovanović. Ovaj Norvežanin srpskog porekla, o kome su "Vesti" pisale i u jučerašnjem broju, imao je samo krštenicu izdatu u Staroj crkvi u Kragujevcu i nekoliko požutelih fotografija svog dede Stevana koji je još kao mladić početkom rata odveden u zarobljeništvo i nikada se više nije vratio u Srbiju.
- Tako je mala, maltene morate da klečite - prvo je što je rekao Jan dok je ulazio u kuću u kojoj je po svemu sudeći rođen i do 16. godine živeo njegov deda Stevan.
Dok je ulazio u oronulu blatnjaru, skrivenu šibljem na kraju sela, stavio je na glavu šajkaču.
- Oduvek sam znao da sam jednim delom Srbin. Sada kada sam našao kuću, taj deo mog porekla ima smisao. Ispunjen sam jakim emocijama. Tako je čudno biti na mestu na kome je rođen moj deda. Neverovatan trenutak, nikad ga neću zaboraviti - pričao je u jednom dahu Jan Tore Savić Knutsen.
Norvežanina koji je o istoriji svog dede vrlo malo znao, jer Stevan nikada nije želeo da priča o svojoj prošlosti, čekao je i još jedan emotivan trenutak na seoskom groblju. Tu je pronašao grob svoje prabake Danice Radovanović.
Nije bio siguran da li je na fotografiji ona, ali je mobilnim telefonom poslao sliku svojoj majci u Oslo i ona je potvrdila da je to ona. Do kuće i groba uputili su ga meštani Trnave koji su ponešto znali o ovoj porodici.
- Jedva sam poverovao da je stvarnost kada sam stao ispred groba svoje prabake. Ni taj trenutak nikada neću zaboraviti. Moj deda Stevan mnogo liči na svoju majku. Ta žena je moj direktni predak. Deo nje postoji u meni. Moji preci u Srbiji odjednom nisu tako velika misterija. Pronašao sam i dokument iz 1955. godine u kome moj deda daje ovlašćenje svojoj majci za podelu nekakve imovine. Danica je Stevana rodila vanbračno i u to vreme se prezivala Savić. Kasnije se udala i promenila prezime u Radovanović. U tom dokumentu se pominje Trnava i to nam je bio dobar trag - kaže Jan, koji je već morao da se vrati u Oslo.
U Srbiju je došao da traga za svojim poreklom, ali je istovremeno u Kragujevcu upoznao mnogo novih ljudi koji su mu pomagali. Ističe da je Srbija za njega pravo otkrovenje i fantastična zemlja ljubaznih ljudi.
- Sada znam ko sam. I to me ispunjava ponosom. Moram da se vratim u Norvešku kod moje porodice i moje troje dece, kojima sam obećao da ću ih dovesti u kuću njihovog pradede. Odgovore na neka pitanja sam dobio, ali su pokrenuta i neka nova. Sledećeg puta tražiću svoje rođake. Vratiću se da dovršim svoju srpsku slagalicu - kaže Jan Tore Savić Knutsen.
Stevanove mesare
|
