Nije istina da smo kapitulirali 1999!

General u penziji Branko Krga, koji je kao načelnik Vojnoobaveštajne službe Vojske Jugoslavije 1999. godine u Kumanovu učestvovao u stvaranju vojnotehničkog sporazuma, tvrdi da mirovni dokument između Vojske SRJ i međunarodnih snaga bezbednosti kojim je okončano NATO bombardovanje, nije bio akt kapitulacije.

General Branko Krga

Na osnovu čega to tvrdite?
- U Kumanovu se nisu donosile nikakve odluke već se sastavljao vojno-tenhnički sporazum, na osnovu prethodne odluke Skupštine Srbije i Vlade SRJ koje su prihvatile plan Ahtisari-Černomidin. Za taj plan, inače, glasale su sve stranke izuzev radikala. Uostalom, kapitulacija se potpisuje za pet minuta, a pregovori za sklapanje vojno-tehničkog sporazuma trajali su od 6. do 9. juna. Kapitulacija podrazumeva i predaju oružja vojske koja je izgubila, a svi znamo, kao što to zna i svetska javnost, da na Kosovu i Metohiji naša vojska nije ostavila ni teško ni lako naoružanje.

Da li je tačno da je general Majkl Džekson, glavni pregovarač NATO-a, tražio da vojska preda celokupno oružje, a oficiri da zadrže pištolje i svaki stoti vojnik pušku?
- Nijednog momenta to nije pomenuo. Čak je više puta izrekao da smo mi suverena država i da to što prihvatamo sporazum radimo svojevoljno. Evo još jednog dokaza da to nije bila kaputalacija - oni su predlagali da mi prihvatimo sporazum bez Rezolucije SB UN, ali mi na to nismo pristali, i kao što znate Rezolucija 1244 je u SB UN usvojena dan kasnije nakon potpisivanja sporazuma.

Zašto nikada nije došlo do povratka naše vojske i policije u obimu koji je predviđala Rezolucija?
- Vojska je pripremala jedinice za povratak, ali politički to nije dogovarano. U razgovorima s komandatima Kfora svaki put sam pokretao to pitanje, ali naša vlada nije bila dovoljno uporna da istraje na tome.

Šta su to naši pregovarači u Kumanovu još uspeli da promene u našu korist?
- Tempo povlačenja i zone bezbednosti. Oni su predlagali da se za nekoliko dana povučemo sa KiM i da se uvede šira zona bezbednosti, a mi smo prvo zahtevali da je uopšte ne bude - na kraju smo se našli na pet kilometara kopnene i 25 km vazdušne zone bezbednosti.