Dražina kurirka u kolu sa kraljem Petrom
Na nedavnoj sahrani posmrtnih ostataka kralja Petra II Karađorđevića, kraljice Aleksandre, kraljice Marije i kraljevića Andreja prisustvovala je i delegacija Udruženja kraljevske vojske "Draža Mihailović" - zemaljska uprava za Nemačku iz Bilefelda.
Venac su odneli članovi udruženja Miroljub i Milica Lazić, Branimir Stević, Zorica Udovčić iz Nemačke i Dušica Perunčić iz Australije, a događaj je kod starih Dražinih veterana u Bilefeldu pobudio sećanja.
Udruženje "Draža Mihailović" osnovao je u bilefeldskom prigradskom naselju Bekhofu 1948. godine general kraljeve vojske Miodrag Damjanović.
Udruženje deluje i danas, a predsednica je 90-godišnja Ruža Jovanović (devojačko Đapić), ratna kurirka Draže Mihailovića. Potpredsednik je tridesetak godina mlađi Momčilo Bilić, a među najstarijim veteranima još su aktivni članovi Sreto Trnčić, Aćim Stegnajić i Ružin suprug Mića Jovanović. Svi su prevalili devedesetu, ali se još živo sećaju ratnih dana, zarobljavanja i prvih poratnih godina u Nemačkoj. Dražini veterani ili ravnogorci su osnovali udruženje, a kasnije i crkvu Svetog Preobraženja i Kulturno umetničko društvo Ravnogorsko kolo. Oni su zaslužni i za osnivanje srpskog spomen-groblja u sastavu bilefeldskog gradskog groblja Zene.
Viđaju se gotovo svake nedelje u crkvi u Bekhofu, a posle molitve obično se druže uz kafu ili srpski pasulj i pretresaju istorijske događaje u kojima su učestvovali. Tako je bilo i pred polazak delegacije na Oplenac. Predsednica udruženja Ruža Jovanović prisetila se susreta s kraljem Petrom Drugim koji je 1963. s njima u Bilefeldu proslavio svoj 41. rođendan.
- Na doručku i prijemu koji je priređen za Njegovo kraljevsko veličanstvo među 20 prisutnih muškaraca bila sam jedina žena. To mi je pričinjavalo toliku čast, da sam se od ushićenja jedva držala na nogama. Kasnije na svečanoj proslavi koja je bila priređena u restoranu Ratskeler uzbuđenje nije prestajalo. Došli su mnogi srpski oficiri sa suprugama, a kralj Petar Drugi je uzeo mikrofon i pozvao baš mene da s njim otvorim kolo. Kad sam mu prišla, na uho mi je šapnuo da ja počnem jer je on to malo zaboravio, pa se ne oseća sigurnim. Orkestar je bio nemački, a dirigent je note za "Kraljevsko kolo" koje se igra s držanjem ruku nagore napisao po kraljevom zvižduku - objašnjava Dražina kurirka. - O kraljevoj poseti naveliko su pisale i nemačke novine "Noje vestfeliše blat", a nemačko je bilo i obezbeđenje. Sećam se dobro da je jedan Nemac iz obezbeđenja rekao da imamo divnog kralja, ali da će oni biti najsrećniji kad ode jer su dobili mnogo pretećih pisama.
Ružu Jovanović više ni vid ni noge ne služe dobro, ali od svojih uverenja ne odstupa:
- Mi znamo da mnogi ne poštuju kralja i monarhiju i ustanak za nas neumrlog đenerala Dragoljuba - Draže Mihailovića. Za njih je to samo puka i loša prošlost, ali vreme će pokazati da smo bili u pravu!
Miroljub Lazić je predvodio delegaciju iz Nemačke i kaže da mu je udruženje "Draža Mihajlović" učinilo veliku čast.
- Međutim, imali smo problema s organizatorima na sahrani, iako smo bili najavljeni kao delegacija iz Nemačke. Policajci nam nisu dali da priđemo. Jedan od njih nije mi ni fotografisanje dozvolio, čak me je odgurnuo. Pored nas su prolazili ministar spoljnih poslova gospodin Mrkšić, koji je bio izviždan, Jeremiću su aplaudirali, a burno je pozdravljen i Vuk Drašković. Kad su opelo i liturgija završeni, mi smo od spomen-crkve još bili udaljeni oko 200 metara. Konačno smo uspeli da se probijemo i dođemo na red da položimo naše obeležje i da se poklonimo senima našega kralja za kojeg su hiljade ljudi dali živote. I na kraju smo se upitali: Bože, kakvo je vreme došlo da komunisti sahranjuju kralja! - utisci su Miroljuba Lazića.
Skupa crkvaMomčilo Bilić, predsednik Srpske crkvene opštine koja se od 2003. nalazi pod jurisdikcijom Grčke pravoslavne crkve, kaže da su sudbinu kralja Petra Drugog delili i mnogi njegovi podanici kojis u živeli u Bilefeldu. |
