Jevreji iz Prištine: Tužićemo Kosovo
Povodom podizanja spomen ploče u centru Prištine žrtvama Holokausta oglasili su se i predstavici Jevreja proteranih sa Kosova i Metohije, ali i poznavaoci istorijskih okolnosti iz perioda Holokausta.
Nisim Konforti naustio je Prištinu neposreno pre bombardovanja i otišao sa porodicom u Izrael. On je ljut na kosovske institucije što i dve godine od podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Prištini nije dobio nikakav odgovor o povraćaju pet kuća u centru grada koje su pripadale njegovoj majci, jedinom preživelom članu njegove porodice iz vremena Holikoausta. Najavljuje da će se obratiti i sudu za ljudska prava u Strazburu.
"Pre nego što sam ja pre dve godine posetio Prištinu jedan moj prijatelj predao je Opštini molbu sa kompletnom dokumentacijom. U molbi je stajala činjenica da za te kuće postoje vlasnici sa potpunom dokumentacijom da je to konfiskovano, nacionalizovano i oduzeto za vreme Holokausta", priča za Radio KIM Konforti.
On kaže da mu je porodična kuća u centru Prištine 1997. zapaljena posle čega je sa porodicom više od godinu dana, pošto mu je supruga radila u Radio televiziji Priština, živeo u privremenom stanu u zgradi RTP-a blizu pijace. Tamo su stanovali neko vreme računajući da će situacija rešiti. A onda je morao da napusti Kosmet.
"U svim ratovima smo pljačkani i ubijani. Ja ne bih bio u Izraelu da smo imali bilo kakvu poziciju na Kosovu bolju od bežanja i ostavljanja svega po ko zna koji put" kaže Konforti.
"Na ploči piše da su Jevreji otišli u Bergen-Belzen. Međutim to nije tačno. Oni su najpre skoro 15 dana proveli u kasarni u Prištini. Tu je bila moja majka sa troje dece. Tog istog dana streljali su joj muža i svekra", ističe Konforti.
Miloš Damjanović istoričar i proučavalac puta Jevreja od Holokausta do danas u izjavi za Radio KIM kaže da je cilj podizanja spomenika u Prištini da se Kosovo prikaže kao multieničko i multikulturalno društvo koje neguje evropske vrednosti.
"Međutim ako znamo da su 1999. godine pripadnici tzv. Oslobodilačke vojske Kosova učestvovali u proterivanju Jevreja iz Prištine ne vidim smisao podizanja jednog ovakvog spomenika, ako se tim Jevrejima i dan danas posle 14 godina ne omogućava da se vrate na Kosovo ili ostvare svoja prava i kao državljani Kosova da tako kažem", navodi Damjanović.
On ističe da se tokom govora u Prištini nije pominjalo ime ličnosti koje su odgovorne za stradanje Jevreja tokom Holokausta kao što je na primer ime Džefera Deve.
"Prema svedočenju Jevreja koji su preživeli Holokaust ime Džafera Deve poistovećivalo se sa Hitlerom. Takođe, zanemaruje se uloga Skenderbeg divizije koja je bila sastavljena od Albanaca i koja je učestvovala u hapšenju Jevreja iz Prištine i pomaganje snagama nacističke Nemačke u njihovoj deportaciji. Dakle Albanci na Kosovu su aktivno učestvovali i pomagali okupatorske sile, najpre Italijane, a potom i Nemce u Holokaustu nad Jevrejima, a zanemaruje se priča o nealbancima koji su spašavali Jevreje na Kosovu", objašnjava Damjanović.
U okviru "Nedelje tolerancije" koja se na Kosovu i Metohiji održava od 20. do 26. maja Hašim Tači je ispred Parlamenta u Prištini otkrio spomen ploču žrtvama Holokausta. On je tom prilikom kazao da "nikada ne smemo zaboraviti kosovske porodice koji su spasile jevrejsku populaciju u tim mračnim časovima, a isto tako moramo pronaći i snagu da nastavimo iznad sukoba, izvan mržnje".
Damjanović ističe da je žalosno što se "niz srpskih i romskih porodica u Prizrenu i Prištini koje su učestvovale u spašavanju Jevreja i koje su od strane Izraela proglašene za pravednike među narodima ne spominju u celoj ovoj priči".
