Sremci prave magareći sir, kilo 1.000 evra
U Rezervatu "Zasavica" kod Sremske Mitrovice proizvode sir od magarećeg mleka čija je cena 1.000 evra za kilogram. Sir se zove "Pule“, a ime je dobio po mladunčetu magarca.
"Pule“ će preuzeti primat u svetu kada je cena ove mlečne prerađevine u pitanju, jer je dosadašnji rekorder bio sir od mleka losa koji košta 500 dolara po kilogramu, kaže Slobodan Simuća, upravnik rezervata “Zasavica“.
"Naš je duplo skuplji, jer je za kilogram sira potrebno 25 litara magarećeg mleka, a tu količinu jedna magarica može da "proizvede" za dve godine", kaže Simić pokazujući prvi primerak sira, od pola kilograma, donetog iz pušnice.
Sir-ekskluzivac proizvodiće se isključivo po porudžbini, prvi put će biti promovisan na predstojećem Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, a Simić očekuje veliko interesovanje.
Na Balkanu magarice se muzu jedino u "Zasavici“. U ovdašnjim štalama 80 grla se muze tri puta dnevno i to ručno, jer za tako mala vimena još nije osmišljena muzilica.
Prošlog vikenda to je bio posao Merole Kunić, Makedonke rodom iz Strumice, koja je pre pola godine došle u Srem, kad se udala za tamošnjeg mladoženju. "Magarac je pametna i osećajna životinja" kaže Merola, dok uvežbanim, blagim pokretima, muze magaricu. Dok Marola muze, od magarice do magarice, prati je čuvar Andrija Pavlović, sa posudom od šest-sedam litara, pokrivenom kuhinjskom krpom.
Kada se sve tri dnevne operacije muženja privedu kraju, posuda koju Andrija nosa jedva da je puna. Jer, sve magarice zajedno daju ukupno pet, šest litara mleka. Litar magarećeg mleka u "Zasavici" košta 40 evra.
U posebnoj pregradi štale smeštene su bremenite magarice. One daju još manje mleka, a tako će biti i kada se opule, posle 380 dana. Dragocenu belu tečnost sisaće mladunče, a ako što pretekne sakupljaće se za skupoceni sir.
Magarećim mlekom se nekada lečio magareći kašalj, a njegova svojstva su cenili i stari Egipćani. Upravo u njemu kupala se kraljica Kleopatra, a za jednu njenu kupku svakodnevno je muženo i po 1.000 magarica. |
Ambiciozni upravnik Simić već 20 godina vraća magarca iz zaborava. Strpljivo obnavlja ovu zaboravljenu tvrdoglavu životinjsku vrstu, dajući "trgovcima“ iz Srbije, Sandžaka i Makedonije po 150 evra za primerak.
"Koliko smo potcenili magarca, shvatio sam kada sam video da u Italiji, Francuskoj i Holandiji imaju 14 magarećih rasa. Tamo se o magarcu govori sa uvažavanjem, o njemu se pišu naučne studije, a od njegovog mleka prave se pomade za lice i sapun za ruke. Belgijanci proizvode liker. Ozbiljnije proizvodnje sira nema, jer je to suviše spor proces", kaže upravnik "Zasavice" najavljujući povratak banatskog magarca.