"Briselskim sporazumom Srbija stavlja tačku na politiku nacionalizma"

Sporazum Beograda i Prištine je svojevrsni znak da Srbija konačno stavlja tačku na politiku nacionalizma, koja je odigrala štetnu ulogu u njenoj skorijoj prošlosti", tvrdi Robert Hend, viši savetnik Komisije za evropsku bezbednost i saradnju u Predstavničkom domu američkog Kongresa. On je u razgovoru za Glas Amerike istakao da je koaliciona Vlada Srbije do sada preduzimala konstruktivne korake na tom planu.

Amerikanci pozdravljaju napore Srbije: Ivica Dačić, Ketrin Ešton i Hašim Tači

 

“Sve što smo do sada videli sa srpske strane ukazuje na to da je vlada predana ispunjavanju postignutog sporazuma. Mislim da bi utvrđivanjem datuma za početak razgovora o pridruživanju Srbije evropskom bloku, ta predanost mogla biti učvršćena”, smatra Hend.

Hend kaže da Srbija, da bi sačuvala podršku koju ima u Briselu i Vašingtonu, mora da preduzme nekoliko odlučnih koraka.

“Sa stanovišta Helsinške komisije od kritične je važnosti što brže ukidanje paralelnih institucija na Kosovu. Bitno je da im Beograd uskrati svaku podršku. Srpskoj manjini je obezbeđena široka pravna fleksibilnost u određivanju načina života na Kosovu. Međutim, Beograd je to do sada sputavao, ali mislim da više nema vremena za odugovlačenje,” smatra Hend.

Hend kaže da bi Beograd mogao da bude aktivniji i u regionu, posebno u odnosu na BiH.

“Trebalo bi da učini više u odnosu na BiH. U nedavnom izveštaju Visokog predstavnika za BiH, navodi se kako predsednik RS Milorad Dodik svojom retorikom i akcijama podriva institucije zemlje, da bi potom prigovarao kako država nije efikasna. Mislim da bi Beograd morao da ga izoluje i distancira se od njega, što bi bio gest izražavanja poštovanja državi BiH.”

Beograd je na internom planu preduzeo korake koji su toplo pozdravljeni u Helsinškoj komisiji, kaže naš sagovornik.

“Jedna od tih stvari je formiranje međunarodne komisije za istraživanje nerešenih ubistava novinara u Srbiji. Izuzetno važno je istraživanje, na primer, slučaja Slavka Ćuruvije, koji je svega nekoliko meseci pre nego što je ubijen, svedočio pred našom komisijom. Smatramo da je obelodanjivanje i pozivanje na odgovornost vinovnika, pogotovo onih koji su možda još na vlasti, bitno za demokratsku Srbiju.”

Podjednako važno je istraživanje ubistva američkih državljana Ilije, Agrona i Mehmeta Bitići, nastavlja Hend.

“Neophodna je akcija u vezi sa njihovim ubistvom. Oni su pokušali da pomognu jednu porodicu Roma, čija je bezbednost na Kosovu bila ugrožena. Braća Bitići su ih prebacila u Srbiju, misleći da će tu biti na sigurnom. Međutim, čim su stigli, braća su bila uhapšena i osuđena na petnaestodnevnu kaznu zatvora zbog ilegalnog ulaska u Srbiji. Po izlasku iz zatvora, odvedeni su na jednu poljanu gde su streljani. Slučaj Bitići je važno bilateralno pitanje od kojeg ne odustajemo.”