" 'Državnost' Kosova stečena na genocidu ne može dobiti legitimitet"
Nikada i nikada "državnost“ lažnog Kosova stečena na genocidu ne može dobiti legitimitet, pa ni nakon hiljadu godina. To je samo izvor i smišljen podsticaj novih nemilosrdnih ratova na Balkanu, gde akteri ove providne i besmislene politike neće stradati, već srpski i albanski narod, piše pored ostalog u Deklaraciji za Kosovo i Metohiju koju je Savez udruženja raseljenih KiM nedavno predao patrijarhu srpskom Irineju i državnom rukovodstvu Srbije. Jedan od zahteva iz tog dokumenta je i da se patrijarh srpski vrati u Pećku patrijaršiju, kao i da se prekinu pregovori sa teroristima iz Prištine.
"Dovoljni primeri da aktuelna okupacija Kosova i Metohije ne može i neće biti trajno rešenje, jesu činjenice o povratku Jevreja u svoju postojbinu nakon hiljadugodišnjeg progonstva i oslobađanju Kosova i Metohije od velike turske sile i povratak matici Srbiji, nakon 500 godina, a ishitrenost pojedinih kvazi političara Srbije da reše pitanje kvazi države "Kosova“ u vreme njihovog mandata "da se spasi što se spasit može u izgubljenom ratu“ nije ništa drugo do perfidna manipulacija izdajnika na planu odobravanja NATO agresije i legalizovanja plodova okupacije. To nije bio rat, niti smo ga želeli, ni uzrokovali, već agresija kojoj smo se dostojanstveno suprotstavili", stoji u Deklaraciji krovne asocijacije Srba prognanih sa Kosova i Metohije.
U tekstu deklaracije, u koji je portal IN4S imao uvid, takođe se navodi:
"Kosovo i Metohija su svetovna i duhovna Srpska prestonica; to je srce i duša sveukupnog Srpskog naroda; simbol borbe i zavetne misli koja krepi i uzdiže; daje istrajnost i vodi u uspeh. Bez Kosova i Metohije Srpstvo ne postoji. Sa tim osećanjima nema igranja. Što duže okupacija traje, to je odlučnost Srpskog naroda sa Kosmeta za povratak matici Srbiji sve jača i veća. Na duže gledano najteže posledice okupacije KiM imaće albanski narod".
Jedan od čelnika Saveza udruženja raseljenih, Vlajko Čukić, rekao je da je platformom od rukovodstva države Srbije, vrha Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka i umetnosti i drugih značajnih institucija zatraženo državotvorno i odgovorno ophođenje u odnosu na problem Kosmeta.
Zahtevi iz Deklaracije:
1. Da se ni jedna jedina reč ne sme reći, ni jedno jedino delo ne sme učiniti ako ide na opravdanje agresije i okupacije Srpske teritorije. 2. Da se ni jedna jedina reč ne sme reći, ni jedno jedino delo ne sme učiniti ako ide u prilog prihvatanja postojanja monstrum-države na teritoriji Srbije. Sve moralne, zakonske i istorijske norme su na našoj strani. Mi nismo žrtve željenog rata već najgrublje i ničim, osim voljom sile, učinjene agresije najmoćnijih zemalja Zapada, tj. NATO pakta. 3. Da srpski politički akteri upristoje svoje ponašanje, privilegije i primanja, deleći sudbinu osiromašenog naroda, da se uozbilje shodno složenosti situacije u kojoj se zemlja nalazi, te da lakirovskim ponašanjem, lažnim obećanjima i besmislenim nadmudrivanjem prestanu da profanišu ugled države Srbije i tragediju Srpskog naroda. 4. Da se dokumentovano nastupi pred svim državama, koje su priznale neofašističku tvorevinu kvazi državu "Kosova“, sa zahtevom da povuku priznanje. U protivnom, sa svakom od njih prekinuti diplomatske odnose ili ih utužiti Međunarodnom sudu pravde. To je naše najlogičnije i najefikasnije oružje, kojim se vlade tih država teraju da razmisle i učine procenu: da li je logičnije i pravednije održavati odnose sa starom evropskom državom, koja nikada nije bila agresor, okupator, kolonizator ili sa neofašističkom tvorevinom. 5. Da se traži od Ujedinjenih Nacija da deluju shodno Povelji OUN, Rezoluciji SB UN br. 1244 kao i Deklaraciji OUN o pravima čoveka, gde se, između ostalog, kaže: "Svako ima pravo na život, slobodu i sigurnost ličnosti (čl.3)... Niko ne sme biti podvrgnut nečuvenom i ponižavajućem postupku (čl. 5)... Niko ne sme biti proteran (čl. 9)... Svako ima pravo da se vrati u svoju zemlju (čl. 13)... Niko ne sme biti samovoljno lišen svoje imovine (čl. 17)... Svako ima pravo na standard života koji osigurava zdravlje i blagodet njegovu i njegove porodice, uključujući hranu, odeću, stan, zdravstvenu negu i potrebu socijalne službe... u slučaju gubljenja sredstava za izdržavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje (čl. 25). Sve se ove odredbe nad nama krše, a niko ne progovara!? 6. Da se kod Međunarodnog suda pravde pokrene odgovarajući postupak za nadoknadu štete svim prognanim licima, zbog: ugroženog života, izgubljenog mesta boravka, izgubljenog posla i brojnih materijalnih dobara – optužbom 19 članica NATO pakta, koje su samovoljno nad nama izvršile agresiju, suprotno Povelji OUN i drugim konvencijama, dovodeći nas do katastrofalnog stanja, tj. uništenja. (Ako ovo mi ne tražimo, već ponizno prihvatamo progonstvo, ubistvo, fizičko i psihičko trpljenje i poniženje, ako ćutimo na neosnovano blaćenje i etiketiranje, sasvim bi normalno bilo da se NATO države pojave sa zahtevom za oštetu zbog troškova koje su imali podarujući nam "milosrdnog anđela)“. 7. Da se ponište svi kupoprodajni ugovori sačinjeni između prognano-izbeglih lica i Albanaca, kojima je definisana prodaja imovine Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji , obzirom da su sklapani u krajnje nenormalnim situacijama i metodama pritiska. 8. Da se za učinjene zločine nad ljudima: za ubistva, kidnapovanja i prognanstva; za materijalno i duhovno uništavanje ljudi; za vandalizam koji je učinjen nad kulturnim dobrima Srbije na Kosovu i Metohiji – urađeno u vreme okupacije i nakon okupacije – pokrene krivični postupak protiv rukovodećeg kadra UNMIK-a: Bernarda Kušnera i drugih, koji to nisu sprečili već indiferentnim ponašanjem omogućili i podstrekavali. 9. Da se učini pregled izvršenih zločina na Kosovu i Metohiji pre i posle NATO "intervencija“ i dolaska "međunarodnih snaga“ za zavođenje "reda“ i "mira“, te da se isti stalno predočava međunarodnoj javnosti, svim članicama OUN, a posebno narodu država NATO pakta, kako bi se sa stvarnom istinom upoznali, nakon čega bi, ubeđeni smo, oni pokrenuli krivične postupke protiv odgovornih ljudi iz njihovih vlada, shodno postojećim zakonima i ljudskim i hrišćanskim normama. Verujemo da NATO bombe (koje i sada deluju) nisu ugušile duh Slobode i osećaj ljubavi prema Istini i Pravdi kod naroda koji se civilizovanim smatraju. 10. Da se Patrijarh Srpske pravoslavne crkve vrati u svoju prestonicu – u Pećku patrijaršiju. 11. Da se sve organizacije: partije, stranke, pokreti i dr, koje imaju osećaj Patriotizma i Rodoljublja, okupe i UJEDINE U JEDNU JEDINSTVENU ORGANIZACIJU: OTADŽBINSKI FRONT (koji se može zvati i Patriotski ili Narodni), sve do povratka okupirane teritorije matici Srbiji. 12. Da se preduzmu najstrožije mere krivične odgovornosti prema svim licima u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti Srbije koja deluju suprotno Ustavu, ali i programima političkih organizacija kojima pripadaju i datim obećanjima narodu u izbornim kampanjama. 13. Da se bez odlaganja prekinu svi pregovori sa nelegitimnom, terorističkom tzv. vladom Kosova.
|
