Srpska vartolomejska noć (1): Kralj znao za zaveru

Noć 28. maja 1903. godine u Beogradu bila je tiha, vedra i preteća. Pun mesec osvetljavao je prestonicu umornu od trzavica, nemirnu od sramote, prenapetu u očekivanju. U dvoru kralja Aleksandra Obrenovića priređena je večera kojoj su prisustvovali članovi srpske vlade i porodica kraljice Drage.

Draga Mašin

Posle večere, koncert muzike kraljeve garde, raspoloženje uobičajeno. U pola noći gosti se raziđoše i kraljevski par ode na počinak. Do u jedan čas posle ponoći vladao je u kraljevoj kući duboki mir, koji će se uskoro krvavo prekinuti. Ovako su, prema svedočenju maturanta Dragiše Vasića, potonjeg advokata i književnika, protekli poslednji časovi Obrenovića čije je brutalno ubistvo preokrenulo sudbinu Srbije.

Mnogi su ovaj događaj po podmuklosti i dinastičkim borbama poredili sa jednim od najkrvavijih u istoriji Evrope, Vartolomejskom noći u Parizu, kada je katolički dvor na čelu sa Katarinom Mediči naredio pokolj nekoliko desetina hiljada hugenota, pošto ih je namamio u Pariz na svadbu njihovog vladara Anrija Burbonskog sa Katarininom ćerkom, princezom Margaretom.

Čudna slučajnost

Ove godine navršava se sto deset godina od Majskog prevrata u kojem su izgubili živote poslednji vladar dinastije Obrenović kralj Aleksandar i njegova žena Draga. Igrom sudbine, ubistvo je izvršeno istog datuma, 29. maja (po starom kalendaru) kada je 1868. u Košutnjaku ubijen knez Mihailo Obrenović. Na vest o atentatu poslednjih Obrenovića, čuveni srpski novinar i političar Pera Todorović je u svom "Ogledalu" uskliknuo: "Dva 29. maja! Dva strašna i krvava dana, u burnoj povesnici srpskoj.

Mladi kralj Aleksandar

Dva najcrnja dana u devedesetogodišnjem životu dinastije Obrenović!". Ipak, ova zavera je bila u mnogo čemu izuzetna među svima u srpskoj istoriji. Planirana je neobično dugo, skoro dve godine, i imala najviše učesnika iz prvih redova državne uprave i odbrane. Najneobičnije u svemu je to da je plan o zaveri bio javna tajna. O njemu se šaputalo po celom Beogradu. Znali su za zaveru i kralj i kraljica, ali nisu hteli, ili nisu imali snage da joj stanu na put. Dragiša Vasić je opisao prilike u tim predzavereničkim vremenima: "Onaj familijarni Beograd znao se sav među sobom.

Ni palanka ni veliko grad, sa životom koncentrisanim u jednoj širokoj ulici i nekolikim kafanama, uglavnom, Beograd je bio originalna, svoga roda prestonica u palanci, gde je svaki šegrt poznavao austrijskog vojnog atašea Gelineka, i svaki gimnazist skoro sve što se tiče politike njegove zemlje. Tako intiman znao je on uvek šta se iza kulisa radi i šta mu se sprema. Bezbrojnim srodničkim vezama, pobratimstvima, prijateljstvima, tešnjim i od samih rođačkih veza, ličnim poznanstvima povezano stanovništvo njegovo doznavalo je državne i druge tajne takvom brzinom da bi se moglo reći kako je ono sve one odluke, koje su trebale biti tajne, saznavalo još u njihovom začeću.

Za njega nikada nije bilo prepada, iznenađenja, neočekivanih novosti. Iako je opoziciona štampa krstila režim (Obrenovića) režimom prepada, pa žalila zemlju kao zemlju večitih iznenađenja, to je najmanje od svega bilo tačno... o svakom državnom ili kraljevom aktu doznavalo se redovno unapred, pre nego što bi on javno bio objavljen. Slutilo se, ponekad, i sumnjalo pre same namere... pa i ova zavera za njega nije bila nikakva tajna. A ideja o njoj sazrevala je postepeno".

Ako se može utvrditi nekakav početak posle koga je kralj Aleksandar definitivno krenuo putem svoje propasti, to bi mogla da bude njegova ženidba jula 1900. godine. Svi bez razlike, bilo da su bili prijatelji ili protivnici dinastije, bili su uvereni da je njegov izbor kraljice bio koban ne samo po njega samog, nego i po celu Srbiju. Veoma je teško odvojiti intrige i spletke, domaće i strane, od ovog čina.

Vladar, mlad i zaljubljen, sa prestolom već klimavim kakvog ga je nasledio od oca Milana, uz to politički nezreo, čvrsto je odlučio da izabranicu svoga srca Dragu Mašin uzdigne na kraljevski presto. Iako je Draga bila dvorska dama kraljice majke Natalije, bila je već udovica i to "sumnjive" prošlosti. Ipak, nju je nešto drugo najviše udaljavalo od vladarskog dostojanstva - nije mogla da ostavi dinastiji potomstvo.

Ljubav na plaži Draga Mašin je rođena u 1867. godine u Gornjem Milanovcu u porodici Lunjevica. Na školovanju u Beogradu naučila je ruski, francuski i nemački jezik i još tada zarađivala prevođenjem knjiga i pisanjem pripovedaka, od kojih su neke objavljene u inostranstvu. U mladosti je doživela nesreću, i veruje se da je od tada postala nerotkinja.   Banja u Bijaricu gde je Draga upoznala Aleksandra   U šesnaestoj godini udali su je za imućnog inženjera Svetozara Mašina, koji je bio dvostruko stariji od nje. Već posle tri godine braka ostala je udovica. Iako je nasledila muževljevu penziju, Draga je morala da izdržava porodicu pisanjem. Bila je urednica u časopisu "Domaćica" i član Srpskog novinarskog društva. Kraljica Natalija, koju je poznavala preko svog pokojnog supruga, pozvala ju je da joj bude družbenica na putovanjima po Evropi.   Tako je Draga u banji u Bijaricu, gde je Natalija imala vilu Sašino, upoznala deset godina mlađeg Aleksandra. Ljubav između njih je, kažu hroničari, planula kada ga je Draga na kupališnoj plaži spasla od davljenja.

Kralj Aleksandar nije se obazirao na dobronamerne savete svojih roditelja i svojih ministara. Udaljio ih je od sebe i, uveren da će sam rešiti krizu u zemlji koju je izazvao, okružio se ljudima za koje se ispostavilo da su slabih leđa, i još slabijeg morala.
Da bi se iskobeljao iz novonastalih prilika, najpre je svom ocu, kralju Milanu Obrenoviću zabranio povratak u zemlju. Zatim je pomilovao radikale osuđene za Ivanjdanski atentat 1899. godine, kao i druge političke zatvorenike.

U aprilu 1901. godine darovao je zemlji Ustav, kojim je režim lične vladavine uveo u parlamentarne vode. To je, za početak, trebalo da bude znak pristajanja na politički kompromis, jer je merama zadovoljio dve velike sile - unutrašnju, radikale, i spoljnu, Rusiju. Međutim, time je gurnuo u stranu onu treću silu koja je, zanemarena i uvređena, ubrzo počela da skreće tok događaja koji je zamislio kralj.

"Čedo" kralja Milana

Naime, jak oficirski stalež bio je "čedo" kralja Milana, kako je primetio istoričar Slobodan Jovanović. Od jeseni 1897. kada je imenovan za vrhovnog komandanta Aktivne vojske, pa do leta 1900. godine, pošto mu je prihvaćena ostavka, kralj Milan je podigao ugled celokupnoj srpskoj oružanoj sili.

Izdvojio je čak petinu novca iz skromne državne blagajne kako bi radio na njenom uređenju i reformi, pa je vojska uskoro imala oko 1.350 školovanih oficira. Njihova odanost kralju Milanu je bila bespogovorna, ali ne i celoj dinastiji. Mladi kralj Aleksandar se malo bavio vojnim pitanjima pa je ionako tanku vezu sa vojskom oslabio, a ona je potpuno nestala pošto je kralj Milan, ta jedina spona, napustio Srbiju.

Zato je kraljeva "nepodobna" ženidba došla kao kap koja je prelila čašu. Nezadovoljstvo njome oficiri su ispoljili odmah po Aleksandrovom venčanju. Smatrajući da su dirnuti pravo u čast, oni nisu mogli da se pomire sa tim da se njihov vrhovni komandant oženio jednom "bludnicom", kakvom se tada smatrala Draga Mašin.
 

Sutra - Srpska vartolomejska noć (2): Smrtna uvreda