Dijaspori Srbija uvek u srcu
Zahvaljujući slozi svojih ljudi u rasejanju Kličevac uspešno obnovio crkvu staru 100 godina, a sada planira da napravi crkveni dom.
Malo dijasportsko selo Kličevac kod Požarevca svojim delima dokazuje kako je otadžbina uvek u srcu, a pravoslavna vera luča koja nikada ne bledi.
Ovo mesto je, zahvaljujući slozi svoje dijaspore uspešno obnovilo crkvu staru 100 godina, a sada planira da napravi crkveni dom - najveći u Srbiji.
- Planiramo da dom bude na dva sprata, ukupne korisne površine od oko 700 kvadrata. Na gornjem spratu će biti sala za velika slavlja i okupljanja, a u prizemlju kancelarija za mlade koja bi povezala mladost otadžbine i dijaspore - veli protojerej Bratislav Pavlović, inicijator cele ideje.
Uz blagoslov vladike požarevačko-braničevskog, Ignjatija, ali i veliku pomoć čelnika Te-ko Kostolac, otac Bata je krajem prošle nedelje organizovao donatorsku večeru na kojoj su se skupili i najuspešniji privrednici ovog kraja, ali i oko 200 meštana Kličevca koji već decenijama žive i rade širom Evrope.
- Rodna gruda ne može da se izbriše gumicom, pa tako svakog od nas nostalgija stalno vraća u zavičaj sa željom da pomognemo tamo gde možemo. Nažalost, malo je ljudi koji imaju istinsku želju da stvari u Srbiji pokrenu nabolje, a naš sveštenik Bratislav je jedan od onih koji ima tu snagu da nas okupi kako bismo ostavili nešto na ponos budućim pokolenjima - kaže 41-godišnji Tonče Stević koji već 22 godine sa porodicom, suprugom Jasminom i tri kćerke, živi i radi u Parizu, a bez razmišljanja se odazvao pozivu da Kličkovac dobije reprezentativni crkveni dom.
Na isti način razmišlja i 28-godišnji Zoran Jovanović koji je već 14 godina u Beču. Mada rođeni Požarevljanin, Zoran se odazvao pozivu jer je Kličevac zavoleo preko svoje supruge Milene i njenog oca Dragana.
- Da je sreće da se dijaspora organizuje i u drugim mestima po Srbiji, jer darivanjem našoj crkvi i veri, zapravo darujemo sami sebi, a imaćemo čime da se pohvalimo svojim unucima - veli ovaj mladić koji je na slavlje stigao sa stricem Bobanom Stevanovićem koji, takođe, već skoro deceniju živi i radi u glavnom gradu Austrije.
- Žao mi je što moje troje dece nisu ovog puta mogli da budu sa mnom i da uživaju u ovim retkim lepim trenucima kada se svi okupimo i barem na trenutak zaboravimo na svakodnevnu jurnjavu oko posla - ističe Stevanović.
Ovoj večeri su prisustvovali i najveći donatori crkvi, Darko i Gordana Petrović, koji su u Švajcarskoj, Cirihu skoro pa četiri decenije.
Darkova majka, 75-godišnja Leposava je pre nekoliko godina zbog posebnih zasluga od Crkve dobila i Orden Svetog Save trećeg reda, a ni njeni naslednici ne zaostaju u darivanju.
- Kažu da ko crkvi daje, taj Bogu pozajmljuje, a Bog nikom nije ostao dužan. Međutim, poenta je da na ovaj način ostavljamo nešto za pamćenje i sećanje budućim generacijama - priča Petrović. Njegova supruga Gordana dodaje da Srbi, posebno oni koji su u dijaspori, moraju da čuvaju svoje korene i svoju veru.
- Vera i crkva su nas očuvali i u onim strašnim, ratnim vremenima, ali nas čuva i sada, dok smo u rasejanju i dok se borimo da naši potomci ne zaborave svoj jezik i to odakle su - veli Gordana, a njene reči potvrđuju sin i snaja, Ivan i Marina.
Donatorska večera je trajala do duboko u noć. U jednom trenutku, na oduševljenje svih, i otac Bratislav, koji je i predsednik mesne zajednice, latio se mikrofona pokazujući na delu kako "raspevani" srpski političari imaju jaku konkurenciju i u srpskoj crkvi.
- Nažalost, planirali smo najmanje 500 zvanica čime bismo sakupili potrebnu sumu novca za gradnju crkvenog doma. Neki nisu došli iz opravdanih razloga, a neki su nas, a tu mislim na lokalne vlasti u Požarevcu, izgleda bojkotovali iz meni nepoznatih razloga. Međutim, ne predajemo se, znam da ćemo uspeti i u ovom naumu - veli protojerej Bratislav.
|
Drage zvanice
|
