Srpska žandarmerija u “tajnosti“ obišla Kosovsku Mitrovicu!
Na iznenađenje svih, a u pratnji nekoliko nabildovanih momaka, što u uniformama što u civilu, general policije i komadant srpske Žandarmerije Bratislav Dikić obišao je severni deo Kosovske Mitrovice.
Pored obezbeđenja u njegovom društvu bili su i Aleksandar Vulin, Direktor Kancelarije za KiM u ostavci kao i još nekoliko političkih aktera.
Na prvi mah u oči je upadalo to što novinara nije bilo nigde na vidiku! Vrlo brzo se ispostavilo i zašto. Dok se Dikić šetao naokolo, pozdravljajući i ćaskajući sa iznenađenim prolaznicima (barem onima koji su ga prepoznali), novinari portala novinar.de pokušali su da saznaju šta je cilj njegove posete. Dvojica momaka iz obezbeđenja, vrlo skromno obučenih jer su im se majice gotovo cepale razvlačeći se preko napumpanih mišića, vrlo direktno su su isprečili ispred svog šefa, ne dajući civilu ni da se približi sa obrazloženjem da “ovo nije za medije”.
U tom trenutku general Dikić je prišao, ne shvatajući najbolje šta se dešava i dozvolio da bude upitan misleći da razgovara sa još jednim prolaznikom.
S obzirom na to da je prethodna poseta srpske Žandarmerije rezultirala hapšenjem jednog od ovdašnjih Srba - Slavoljuba Jovića Pagija, logično je bilo pitati “koga ćete danas uhapsiti”? Na ovo je Dikić odgovorio da nisu došli da hapse, niti da su ovde prvi put, već da vrlo često navraćaju?!
Upitan šta se može očekivati od ove posete odgovorio je “mnogo ste očekivali” i dao obećanje za u ubuduće “dobićete… videćete šta”. Hitrim korakom nastavio je dalje i stigavši do barikada pozvao svoje drugare da se “slikaju pored mosta”. Da li su se “slikali” i da li je to bilo za Fejsbuk ili nešto drugo, opet nismo mogli da saznamo jer su momci sa već pomenutim majicama nastavili sa ulogom vernih čuvara.
Uniformisan, ali bez oznaka, Dikić je sa grupom kasnije otišao na po sok, enrgetski napitak i šta je već ko još pio, da bi im se nekoliko minuta kasnije pridružio i Vulin. Čitav trg Braće Milića bio je pretrpan obezbeđenjem, što žandarmima, što pripadnicima srpskog MUP-a i svako od njih bi reagovao na pojavu bilo kakve kamere ili “naglih pokreta”. Uporno pokušavajući da snima situaciju, kamerman portala novinar.de je na sebe još jednom navukao obezbeđenje dok prolaznici nisu počeli da se okupljaju i bune se protiv novih zabrana. Tada se obezbeđenje umirilo i iskusniji među njima “političkim metodama” smirili su narod. Zatim su novinara pitali “za koga radi”, pažljivo ga saslušali, a onda krajnje ozbiljni otvoreno sugerisali “nemoj slučajno da ovo bude objavljeno”.
Novinar je zapitao: “A čime mi možete zapretiti”, na šta su pripadnici obezbeđenja zaćutali i spustili poglede. U skladu sa njihovim sugestijama, one je napisao da "ovo ne objavljujem slučajno, već baš namerno".
Osim što se ni jedan novinar nije pojavio svih tih sati trajanja posete i opuštenog pešačenja ulicama severnog dela grada na Ibru, vrlo upadljivo je bilo i ponašanje okupatorskih službi. Niko nije primetio ni jedno vozilo Euleksa, Kfora niti bilo koje druge službe da patrolira tim delom grada. Inače ih bude na svakih 3 - 5 minuta. Sa druge strane mosta italijanski Karabinjeri su grupisali svoja vozila (doduše, retko ali ih je s vremena na vreme bilo u većem broju). Novost je bila samo njihovo lično naoružanje, automatske puške, koje su držali “na gotovs“. Kao da su znali nešto što Srbi s Kosova nisu.
Meštani, prolaznici, poneki od političkih predstavnika Srba uopšte nisu znali da će doći do ove posete, ali su svi od reda odbili da bilo šta kažu “o njemu”. Bilo je i onih koji se nisu obradovali iznenadnim gostima i posmatrali ih kao nekakve “batinaše”. Neki su ovo, sa ili bez podozrenja, doživeli i kao ubeđivanje naroda da ih Srbija nije ostavila kako bi izdajnički sporazum iz Brisela bio lakše prihvaćen jer “što su došli, da se slikaju?”, prokomentarisao je jedan od prolaznika koji nije imao prilike da vidi da je to nekoliko minuta ranije već obavljeno.
Takve ideje podsticalo je i sasvim uočljivo odobravanje ove posete od strane okupatora kome čak i srpske registarske oznake i majice u nacionalnim bojama smetaju. Bilo je i vedrijih doživljaja pa su se pojedini šalili da je Dikić došao na Kosovo da se skloni kako ga srpska policija ne bi uhapsila zbog optužbi da je umešan u određene kriminalne radnje o čemu su mediji već izveštavali.
Poseta srpske Žandarmerije bila je u njihovom stilu brza i (valjda) efikasna ali to bi mogli samo oni da kažu jer su jedini koji zapravo znaju zašto su došli ovde. Ono što su “domaćini“ primetili ličilo je na ponašanje takozvanih desničarskih grupa koje se, kada se nađu u Kosovskoj Mitrovici, neizbežno“slikaju” pored mosta. Nakon kratkog turističkog obilaska i opuštanja, u njima prijatnom društvu, svojim službenim džipovima odvezli su se u nepoznatom pravcu.
Prelazak administrativne linije i način na koji je to urađeno u ovom trenutku je nepoznat jer alternativne prelaze čuvaju baš oni - zabranjujući svaki prolazak, primoravajući srpski narod na punktove od kojih su napravili granice.
