Mrtvi psi i krave na đubrištu
Građanima Vranja i meštanima okolnih sela preti zaraza zbog širenja divljih deponija, kojih sada ima skoro celom dužinom toka Južne Morave.
U selu Pavlovac situacija postaje alarmantna jer smeće pored lokalnog puta Pavlovac-Rataje prekriva zelenu površinu, a od velike količine plastičnih flaša i drugog otpada napravljena je brana u Moravi i vir koji potkopava noseće stubove mosta na tom putu.
Članica Gradskog veća zadužena za zaštitu životne sredine Nela Cvetković izjavila je da ona nije obaveštena da se na tom potezu nalazi smeće, kao i da će narednih dana poslati nadležnu inspekciju na teren da utvrdi da li zaista na tom mestu postoji divlja deponija.
- Ja ne znam kako to izgleda i svakako ću to mesto i ja posetiti kako bih se uverila u kakvom je stanju deo zelene površine kod mosta u Pavlovcu. Inspekcija je ta koja će delovati i najverovatnije komunalnom preduzeću Komrad naložiti uklanjanje smeća, ukoliko je ono pored puta, a ne u vodi.
Videćemo da li u blizini postoji kontejner i ukoliko ga nema, postavićemo ga da se smeće više ne bi bacalo na sve strane - kaže Cvetkovićeva.
U udruženju Zelena mreža Srbije kažu da divlje deponije nema samo u Pavlovcu, već dužinom celog toka Južne Morave u Pčinjskom okrugu.
Rade Vasilev iz te organizacije naveo je da građanima Vranja i svih okolnih mesta preti velika opasnost od zaraze, jer ljudi bacaju i mrtve životinje koje su, kako je kazao, prave zarazne bombe.
Bacamo milioneSvakoga dana građani Srbije bace 5.000 tona otpada na deponije. Skoro polovina tog otpada odlaže se na divlje deponije koje se nalaze uz reke i parkove . U zemljama EU prosečno se reciklira 40 procenata otpadnog materijala godišnje, dok je u Srbiji procenat recikliranog materijala četiri puta manji. U Srbiji se godišnje na deponije baci oko 50 miliona evra u vidu sekundarnog otpada koji se može reciklirati. |
- To smeće u Pavlovcu je samo deo onoga sa čime se mi svakodnevno srećemo. Do sada smo na sve načine pokušavali da sprečimo stvaranje divljih deponija, ali prosto ne postoji mehanizam da se ta ružna navika kod ljudi da bacaju smeće na sve strane, iskoreni. Veliku odgovornost ima i Grad koji samo širi deponije, a ne uništava smeće. To može ozbiljno da ugrozi zdravlje stanovništva, ali šta mi možemo, ukoliko ništa ne preduzimaju ljudi i službe kojima je to posao i koji za to uzimaju brojne donacije i sredstva iz Grada i Republike - kaže Vasilev.
On napominje da je veliki problem i nepostojanje groblja za životinje, što je opet Grad Vranje bio dužan da obezbedi.
- Idu letnji meseci i možete misliti kako će izgledati mesta gde ljudi bacaju mrtve svinje, krave, kokoške, pse i mačke. Životinje sigurno od zdravlja nisu uginule, već od bolesti koja se može proširiti na sve strane. Nadležni daju izjave nacionalnim medijima kako stanje sa deponijama u Pčinjskom okrugu nije strašno, a dosta je bilo laži i obmana. Vreme je da pojedinci u svom drugom mandatu zasuku rukave i počnu da rade malo svoj posao za koji su dobro plaćeni - ističe Vasilev.
Meštani sela Pavlovac i Rataje za stvaranje divljih deponija uglavnom krive Rome koji u blizini žive i optužuju ih za bacanje smeća pored puta i u sliv Južne Morave. Taj deo okruga je već jednom čišćen u velikoj akciji "Tužna Morava", ali je ubrzo nakon toga, opet razni otpad uključujući i leševe životinja, prekrio zelene površine pored puta.