Sremice "pobegulje" brinu mlade Sremce
Odlazak ljudi iz sremačkih sela najvidljiviji je u Bešenovu, selu sa 850 stanovnika, koje je do pre samo dve godine bilo poznato po dobrim stočarima i povrtarima. Međutim, slika se menja: rastu nove manje plantaže voća i vinograda, tovilišta su prazna ili se prazne. Na imanjima gde se seljani okreću voćnjacima i vinogradima mladi ostaju u selu, ali i oni imaju muku: mladići se prihvataju posla, a devojke "pobegulje" odlaze i u selo se ne vraćaju.
U selu ima više od pedeset neženja koji su zagazili u šestu deceniju.
"Radim sa ocem na imanju, završio sam za auto-mehaničara, od poljoprivrede se može živeti, ali se poljoprivrednik teško može oženiti. Devojke beže iz sela, draže im je da konobarišu za 15.000–20.000 u Novom Sadu i Mitrovici, nego da ostanu na imanju i budu gazdarice", kaže 29-godišnji Đorđe Aleksić.
Kada je počela masovnija sadnja voća u Bešenovu, sa atarom od 1.800 hektara, zemljište je poskupelo. Njegova cena je skočila i kada je "Lafrž", koji ima kop na delu atara – Mutalju, počeo da otkupljuje okolne parcele po ceni od 13.000 evra za hektar zemljišta pete klase.
Kako kaže predsednik Mesne zajednice Dragoljub Laketić, otkupljeno je dosta tog zemljišta. Na njegovom imanju, na kojem ima zasad breskve na oko tri hektara, zasadiće i jedno jutro trešanja, a pored njega je imanje Vase Baraća, izbeglice iz Dalmacije, koji se bavi uzgojem šljiva, breskvi i krušaka.
"Vasa je najbolji primer da se od voćarstva može bolje živeti nego od uzgoja stoke. Uspeo je da sagradi novu kuću, opremi domaćinstvo kompletnom mehanizacijom, i sve to od voća. Upravo sadim pola hektara trešnje, koja je tražena. Mnogi u selu su se okrenuli voću, ali su prestali da drže stoku i da se bave povrtarstvom, odnosno bostanom i paradajzom", objašnjava Laketić.
Ignjat Aleksić, iskusan stručnjak, tovio je i po 250 grla junadi, međutim već dve godine se ne bavi tim poslom, jer se ne isplati. Na oko 50 jutara svoje zemlje bavi se ratarstvom, a još nije odlučio hoće li se upisati među bešenovačke voćare.
U selu je još nekoliko dobro stojećih domaćina koji imaju i podmladak na imanjima. Tu su Rade i Paja Tedić, braća Ćirići, Budimir Plemić...
I kad su se bavili stočarstvom i povrćem, Bešenovci su to radili na najbolji način, a mladi poljoprivrednik Aleksandar Plemić, po zanimanju vodoinstalater, kaže: "Nije teško raditi i proizvoditi, najveći je problem prodati poljoprivredne proizvode i tu seljaci nemaju podršku ni od koga. Kažu da su to nekad radile zadruge, a sada ih nema. Ostao sam na imanju, ali kao i mnogi moji drugovi, razmišljam kako ću se oženiti. Neće ni gradska ni seoska cura za seljaka-domaćina", priča 23-godišnjak Aleksandar Plemić.
U Bešenovu još ne vlada bela kuga. Od 2002. godine 77 stanovnika je manje, ali se iz svih 250 domova još vije dim. Što se tiče dece, kaže Dragoljub Laketić, njih je trenutno 80, od beba do četvrtog razreda osnovne škole.
"Biće dece", konstatuje Dimitrije Ćirić, jedan od najboljih vinogradara i lovaca u selu. "Što je više voća, rakije i vina, više je i dece, takvi smo mi Fruškogorci. Samo da je naći mlade ovim čestitim momcima koji su se prihvatili pluga i motike i ostali u selu".
Bešenovo je oaza, tu u neposrednoj blizini sela je najveći rezervoar čiste vode u jezeru Beli kamen, nastao na bivšem kopu beočinske cementare, a u neposrednoj blizini su i dva veštačka jezera na Mutalju. Bog je, kako reče Dimitrije Ćirić, Bešenovu dao sve što je lepo, pa nije čudno što u selu ima 40 lovaca, toliko i krivolovaca i još više ribokradica.
