10. maja kompromis Srba sa severa KiM
Samim odustajanjem od referenduma Srbi sa severa Kosova i Metohije su najavili mogućnost kompromisa. Dakle, referenduma neće biti, a biće 10. maja miting u Beogradu i pretpostavljam da će to biti prilika gde će se saopštiti ta kompromisna varijanta, i da će toga prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić otići na sever Kosova i Metohije, izjavio je direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.
Janjić je u intervjuu za “Dnevnik” istakao da Srbi sa severa KiM ne mogu da podrže briselski sporazum, ali da postoje drugi načini da utiču na taj dogovor.
''Srbi sa svera KiM ne mogu podržati briselski sporazum, ali mogu Vladu Srbije i uključiti se preko te podrške u njegovu primenu. To faktički znači da bi se u implementacionom timu, za stvari koje se tiču severa, trebalo da se nađu predstavnici Srba tog dela KiM. Koji su to predstavnici – stvar je dogovora između njih, i s Vladom, a mislim da će biti napravljeno neko koordinaciono telo, s obzirom na to da vlast ni u jednoj opštini nije izabrana ni po pravilima Srbije, ni po pravilima Kosova. Zapravo, još ona bivša vlada nije izvršila obećanje koje je Boris Tadić, tada s mesta šefa države, dao međunarodnoj zajednici – da će imanovati privremena veća. Svima njima, i na centralnom i na severnom KiM, mandati su istekli prošle godine, kada su u Srbiji bili održani lokalni izbori a tamo ne, tako da oni imaju problem legaliteta, ali imaju nespornu legitimnost kroz podršku građana severa Kosova. Njihovo učešće u timu za pripremu implementacije biće, pre svega, za pripremu izbora, koji bi trebalo da se dogode do kraja godine i na severu. Tu bi oni bili zajedno s predstavnicima Vlade Srbije, kosovske vlade, i pod koordinacijom predstavnika EU. To su detalji koji tek treba da se rasprave u narednom susretu premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija, koji će takođe biti pre 10. maja'', kazao je Janjić.
Koliki je značaj takvog kompromisa koji očekujete?
– Veoma je važan jer primena protivno volji većine građana nije nemoguća, ali je teška. Drugo, ona i dalje nosi konfrontacije i rizike, pre svega da u toj konfrontaciji bude ugrožen i ugled Vlade u Beogradu, koja očito nije na vreme obezbedila saglasnost sa severom. Naravno, tu je bilo i strančarenja, ali i to ide na odgovornost vladajućih stranka, što nisu uspele da marginalizaciju DŠ-a, izvršenu prošle godine, održe, već se on obnovio i nekako nametnuo kao onaj ko predvodi, artikuliše nezadovoljstvo Srba sa severa KiM. Drugo, to su ljudi koji treba da žive u tom režimu. Ako se oni ne pitaju, sasvim je realno da bi se čak i desetine hiljada njih moglo iseliti, a nova izbeglička kriza nije nešto što ikome odgovara u ovoj situaciji, a pogotovo ne vlastima u Beogradu. I naravno, treće je ta stalna političko-bezbednosna tenzija na liniji severa, i unutar srpskog korpusa naravno da jača pozicije Prištine. Postizanje dogovora u zajedničkom pripremanju izbora onemogućava scenario kosovske vlade da jednostavno 15. septembra raspiše izbore, i da onda ona zapravo imenuje privremene vlasti po opštinama u kojima ne izađe dovoljan broj birača. To bi bilo potpuno u skladu sa stavovima međunarodne zajednice, ali bi to za Srbe bilo nametanje nove realnosti u kojoj gube i oni i Beograd. Mislim, dakle, da su svi svesni dve stvari: da Srbi, ukoliko ne sarađuju s Beogradom, imaju manje šanse nego sada, da je sporazum za njih potpuno nova realnost, nepoznato, i da im i u tom smislu treba saradnja s Vladom Srbije, ali i sa Srbima na jugu. Neslogom bi Srbi sa severa otvorili mogućnost za ono što najmanje žele: da im Priština nametne uslove života.
