Da li smo korak bliže Gej paradi?
Održavanje Gej parade još je pod znakom pitanja i pored odluke Ustavnog suda prema kojoj je zabrana Prajda 2011. bila protivustavna.
Pošto je najviša sudska instanca u Srbiji, Ustavni sud još jednom presudio u korist pripadnika manjinske LGBT populacije, odlukom da su zabranom Parade ponosa 2011. prekršena njihova prava, sada je na državi da odluči hoće li se još jednom povući pred pretnjama nasilnika ili omogućiti delu svojih građana nesmetano uživanje ljudskih prava, izveštava Radio Slobodna Evropa.
Mirjana Karanović: Mali pomaciGlumica i gej aktivistkinja Mirjana Karanović, smatra da se ovdašnje društvo, iako veoma nesigurno, kreće putem uvažavanja različitosti i drugačijeg. “Pomaci su mali, ali ta slika o marginalizovanim društvenim grupama se u Srbiji menja hteli to neki ljudi ili ne. Tako da mislim da će Srbija imati svoja dešavanja i to ne samo Paradu, nego i razne druge“, očekuje ona. “Ja mislim da homoseksualci i gej ljudi sada postaju vidljivi, a mislim da ima još mnogo nevidljivih društvenih grupa koje tek treba da izađu na površinu za koje ljudi u Srbiji misle da ne uopšte ne postoje, da kod nas toga nema, smatra poznata glumica. |
Za razliku od većine država sveta, Evrope i regiona Srbija već više od decenije ne pokazuje gotovo nikakav pomak u očuvanju i poštovanju elementarnih prava manjina – kakvo je pravo na okupljanje. Na to nedvosmisleno ukazuju zabrane, zastrašujući incidenti, ali i atmosfera koja je pratila sva dosadašnja okupljanja pripadnika LGBT populacije tokom manifestacija Parade ponosa.
Poslednja prošlojesenja, zbog policijske zabrane simbolično je održana u “četiri zida“ uz čvrsto obećanje organizatora da to ove godine neće biti slučaj, a u tome im, kako ocenjuje bivši sudija Ustavnog suda Zoran Ivošević može pomoći i najnovija presuda, istovetna već donetoj o zabrani Prajda 2009. godine.
“Jedna ozbiljna zemlja mora da ima snage da se suprotstavi onima koji drugačije misle, jer ako nije tako ispada da oni koji drugačije misle imaju veću snagu od same države. Svest građana nije dospela na tom nivou da se okupljanje manjinskih grupa shvati kao normalnost“, kaže Ivošević.
“Ali Ustavni sud i ovom svojom odlukom stavlja na znanje da je takvo ponašanje dopušteno i ja mislim da će ta odluka uticati na svest ljudi da se menja u odnosu na tradicionalno ostvarivanje ovih prava“, navodi on.
Organizatori Prajda, međutim, nisu toliko optimistični, jer sumnjaju da bi moglo doći do nekih značajnijih promena. Jedan od njihovih predstavnika Goran Miletić, kaže da bi u svakoj uređenoj demokratskoj državi, odluka Ustavnog suda bila “poslednja reč“, posle koje ne bi bilo mogućnosti nikakve žalbe i koju bi svaki državni organ morao da poštuje.
Pročitajte još: |
“Nažalost u Srbiji se potvrdilo više puta da to nije tako. Mi imamo jednu sličnu odluku Ustavnog suda, povodom zabrane Prajda 2009. Videli smo da je posle donošenja te odluke, usledile su još dve zabrane 2011. i 2012. godine“, podseća on.
“To nam govori da odluke za naše državne organe i vladajuću elitu ne znače ništa, jer oni u potpunosti ignorišu odluke Ustavnog suda. Tako da ne očekujem da će sama ova odluka nešto puno značiti za predstavnike vlasti, ukoliko se nešto promeni u njihovom postupanju prema Prajdu, to će biti zbog nekog političkog interesa koji oni vide“, uveren je Miletić.
Do jesenje Parade ponosa, zakazane za septembar ostalo je nešto više od četiri meseca. Dovoljno vremena da država, ukoliko se ovoga puta bez ikakve rezerve o tome konačno uspostavi jasan politički konsenzus, delu svojih građana pomogne da slobodno zajedno prošetaju Beogradom i ukažu na bogatstvo različitosti.
