Na operaciju srca čekaju i dve godine
Liste čekanja na pojedine lekarske intervencije sve su duže, a za kardiovaskularne preglede i operacije čeka se i po nekoliko godina, saznaju beogradski mediji.
Branko R. (63), kojem je početkom godine na rutinskom pregledu dijagnostikovano predinfarktno stanje, na listi je čekanja za koronarografiju (specijalistički pregled krvnih sudova), i stići će na red tek krajem 2014. godine, piše ''Danas''.
"Prvi infarkt sam imao pre 20 godina. Iako su mi krvni sudovi bili zakrčeni 80, odnosno 50 odsto, nisu me poslali na operaciju, već su doktori odlučili da se lečim medikamentima. Sada kažu da je to bila greška. Zbog težine infarkta penzionisan sam u 42. godini i od tada idem redovno na kontrole. Stanje je uvek bilo „bez promene“, a početkom godine se naglo pogoršalo i sada sam u predinfarktnom stanju", kaže Branko.
Doktor ga je uputio na koronarografiju u Klinički centar Srbije (KCS), posle čega bi trebalo da se uradi operacija ugradnje stenta ili baj pasa.
"Početkom marta stavljen sam na listu čekanja u KCS. Uvidom u listu na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje video sam da ću na pregled stići tek krajem 2014.", navodi Branko.
Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, kaže za naš list da pacijent sa takvom dijagnozom u tom periodu čekanja može i da umre.
"Mali broj obučenog kadra za kardiohirurške intervencije, loša organizacija i uslovi rada u zdravstvenim ustanovama ključni su razlozi za duga čekanja. Takođe, po broju kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti među prvima smo u svetu", ističe Savić.
U zvaničnim medicinskim dokumentima navodi se da se liste čekanja prave za intervencije koje nisu hitne kako bi se rasteretio sistem. Osim za kardiovaskularne preglede, liste postoje za operaciju katarakte, magnetnu rezonancu glave, dok se za ugradnju veštačkog kolena ili kuka čeka i po 10 godina.
Zaštitniku građana Saši Jankoviću nedavno su se obratila dvojica lekara koja su mu rekla da je vreme reakcije u hitnim slučajevima poput saniranja infarkta značajno produženo, "jer medicinsko osoblje više nije dovoljno motivisano“.
Navodno su i liste čekanja zbog toga dodatno produžene. Lekari nisu motivisani, zato što je rad van radnog vremena u državnim bolnicama počeo da se plaća u skladu sa zakonom, kao prekovremeni, a ne kao dopunski, što nije bilo u skladu sa zakonom, a donosilo im je veće zarade.
Na sastanku zaštitnika građana sa ministarkom zdravlja Slavicom Đukić Dejanović, predsednikom Odbora za zdravstvo Dušanom Milisavljevićem, direktorom RFZO Momčilom Babićem i direktorkom Agencije za borbu protiv korupcije Tatjanom Babić, najavljeno je da će se ispitati svaka informacija u vezi sa brzinom i kvalitetom zdravstvenih usluga zbog nezadovoljstva visinom plate.
