Samuraji na srpski način
Učenicima petog i šestog razreda OŠ "Vuk Karadžić", u lozničkom selu Lipnica, japanska slova nisu španska sela kao većini njihovih zemljaka. Deca iz Lipnice jezik iz zemlje samuraja, planine Fudži i trešnjinog cveta uče od prošle školske godine i tvrde da uopšte nije težak, već veoma interesantan.
- Deca su prilično zainteresovana za učenje japanskog i dobro im ide. Sve što nauče za njih je dobro, a ukoliko neko upiše Filološku gimnaziju ili reši da studira japanski, ovo što sada nauče olakšaće im školovanje jer će imati predznanje. Ovo je fakultativni predmet, ocena ne ulazi u prosek, ali se ipak trude. Japanski su počeli da uče od najjednostavnijih pozdrava, predstavljanja, upoznavanja, a problem je bio što nema udžbenika za ovaj uzrast.
Pomoć ambasade- Zahvaljujući japanskoj ambasadi i njihovom atašeu za kulturu nabavili smo udžbenike, dosta knjiga o geografiji, rečnika, slikovnica, bajki i deca mnogo saznaju o istoriji i tradiciji ove daleke ostrvske države. Sve ih zanima jer im je Japan dalek i tako različit svet od onoga što vide u svakodnevnom životu - kaže Lidija Milanović. |
- Ono što se koristi u Filološkoj gimnaziji ili na fakultetu nije odgovarajuće za decu od 11 i 12 godina, ali su prerasli i slikovnice koje smo nabavili. Kontaktirala sam kolege, neke i iz inostranstva koje predaju japanski nižem uzrastu, i na kraju sam kombinujući razne druge napravila jedan udžbenik, a oni mogu da ga koriste od petog do sedmog razreda - priča profesorka japanskog Lidija Milanović.
Japanski ima tri pisma, dva jednostavna, hiraganu i katakani od po oko 120 znakova, i treće kanđi sa oko 3.000 znakova. Deca prvo uče hiraganu, osnovno pismo kojim može sve da se napiše, da bi mogli da ga koriste kao mi naših 30 slova azbuke, a onda katakanu koju koriste samo za reči stranog porekla.
- Sa ta dva pisma Japanci su dovoljno pismeni, dok je kanđi prilično komplikovano i teško jer se koristi mnogo znakova. Planiram da do kraja osmog uradim sa đacima bar sto osnovnih kanđi znakova. Šesti razred obradio je prva dva pisma i može da piše po diktatu i da ih čita. Ispod japanskog je prevod na engleskom, jer kod nas ne postoje udžbenici koji su japansko-srpski. Tako deca učeći japanski usavršavaju poprilično i engleski. Osim jezika uče i o Japanu, gde se nalazi, koji mu je glavni grad, izgled zastave, zanimaju ih i borilačke veštine, nindže i slično - objašnjava profesorka.
Profesorka japanskog Lidija Milanović
Deca kažu da im nije teško da uče jezik i pisanje naizgled komplikovanih japanskih znakova.
- Meni je ovo super. Znamo dosta reči na japanskom, a roditelji su kod ovog predmeta u problemu jer ništa ne mogu da nam pokažu. Niko osim nas u selu ne zna ni slova japanskog - kaže vragolasto jedan šestak.
Milorad Stanić, direktor škole, kaže da je deci interesantno i da su prihvatili učenje japanskog.
- Za ovaj jezik dobili smo saglasnost Ministarstva prosvete, a japanski uči nešto više od 50 učenika petog i šestog razreda. Naša škola će u novembru obeležiti 120 godina postojanja i tada ćemo za dan škole pozvati japanskog ambasadora. Mi smo inače, posle velikog zemljotresa u Japanu kontaktirali njihovu ambasadu i ponudili da njihovih 50 đaka boravi kod nas tri-četiri meseca. Inače, koliko znam, je
Tako u lozničkom selu Lipnica stasavaju generacije koje će znati japanski. Možda nekoga život odvede u zemlju trešnjinog cveta, katane i modernih tehnologija gde će mu ovo što uči značiti barem malo, a možda je među ovim školarcima i neki budući student japanskog, ko zna.
