Ministre štite njihove partije
Državni revizor je podneo 19 prekršajnih prijava, šest protiv sadašnjih i pet bivših ministara i više direktora državnih institucija, a zbog nenamenskog trošenja budžetskih sredstava preti im kazna do 50.000 dinara.
U javnosti se često spekulisalo da su zloupotrebe veće, ali u razgovoru za "Vesti" predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać objašnjava da je revizorska institucija uradila onoliko koliko je mogla, s obzirom na tretman koji ima od strane izvršne vlasti i srpskog Parlamenta.
- Jedina smo zemlja u Evropi gde državna revizija ne radi u punom kapacitetu već sa nekoliko zaposlenih. Izveštaj koji su radili se odnosi samo na jedan mali segment računa, zapravo 27 odsto, i nažalost, u tom malom segmentu su našli brojne nepravilnosti - kaže Baraćeva.
Zašto su pokrenuli samo prekršajne prijave?
- Mislim da je to oprez ljudi u državnoj reviziji koji su prošli jednu golgotu od Vlade u poslednje tri godine - od činjenice da nemaju poslovni prostor do toga da platama koje su im određene nisu uspeli da obezbede potreban kadar ni po struci, ni po profilu, ni po broju. Mislim da je tu bilo mnogo stvari koje su zaslužile i krivične prijave, ali da su oni odlučili za prekršajne da bi se video rezultat toga što su radili. Verujem i da su izneneđeni stavom parlamenta koji ih je osnovao i koji treba da ih štiti, a ne znaju čemu mogu da se nadaju od vlade.
Šta parlament treba da uradi?
- Jedna od najvažnijih funkcija jeste kontrola izvršne vlasti, a da bi imao dobru državnu reviziju i dobar kadar, moraju im se dati plate kao u privatnim revizorskim kućama. Parlament mora da insistira da za ovu godinu dobije potpun izveštaj. Ne samo da se vide formalni nedostaci, već i celishodnost i rezultati ulaganja budžetskog novca. To zahteva potpuno opremljenu revizorsku instituciju. Ali samo ako parlament bude insistirao, državna revizija može da radi kako treba. Sada su te mogućnosti minimalne.
Da li ste iznenađeni reakcijom ministara koji negiraju razloge za pokretanje prijava?
- Naši ministri iz iskustva znaju da ne odgovaraju prema zakonu. Za njih važi da ih štiti njihova politička stranka i koalicija na vlasti. Zato imaju potpuno komotan odnos, jer da nije tako oni bi sve ove nepravilnosti ispravili u postupku kontrole, jer im je revizor dostavljao te izveštaje. A videli smo i na primerima mnogih ministara - ministarka pravde koja je očigledno prekršila zakon i verovatno ušla u krivičnu stvar kada je obelodanjeno da su članovi Republičke izborne komisije sami sebi pisali da drže 10 sednica u jednom danu i uzeli milionske sume novca. Oni su lepo vratili novac, a to što su kršili zakon nikom ništa. I ministarka je svesna da je štiti njena politička stranka.
Prekršajne prijave su pokrenute i protiv ministara iz bivše Vlade. Da li tu može doći do zastarevanja?
- U poslednje vreme postoji inicijativa da se promene ti rokovi, upravo da ovakve stvari ne bi zastarele. Međutim, da li jesu ili nisu to će odlučiti prekršajni sud. Ali ovaj izveštaj treba razumeti drugačije - pre svega da je urađen onako kako je to bilo moguće, s obzirom na kadrovsko stanje i odnos izvršne vlasti. Ovo je prvi korak i mnogo je važnije da sam parlament preduzme mere protiv vlade koja se ne pridržava zakona.
