Krov se ruši na jubilej
Drevnom manastiru Banjska kod Zvečana, zadužbini kralja Milutina Nemanjića iz 14. veka, posvećenoj Svetom Stefanu, zaštitniku loze Nemanjića, preti ozbiljna opasnost. Krovna konstrukcija popušta, opadaju delovi lukova ispod kupole, voda i vlaga čine svoje, neki zidovi na crkvi Svetog Stefana i trpezariji se ruše, svetinji su potrebni stučnjaci i hitna rekonstrukcija koja ne sme da čeka ni trena. Ovo je pre nekoliko dana Aleksandru Vulinu, šefu Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, rekao otac Danilo, iguman manastira Banjska i jedini monah u ovoj srpskoj svetinji kod Zvečana.
Na propadanje Banjske iguman Danilo je upozoravao je i ranije, ali su njegovi apeli uglavnom ostajali bez odjeka. Svetinja ove godine obeležava redak jubilej, 700 godina postojanja, otac Danilo i Srbi na severu Kosova veruju da će se i vlasti u Beogradu, kad se već toliko kunu u borbu za očuvanje severnog Kosmeta i zaštitu srpskih svetinja na svim delovima Kosova i Metohije, konačno organizovati, da će obezbediti sredstva i najbolje stručnjake i da će već u maju početi radovi na zaštiti, a potom i kompletnoj obnovi drevnog manastira.
- Sedam stotina godina je veliki jubilej i najbolji dokaz koliko ovde naš narod traje i postoji. Ima onih koji govore da je sve što je vredno u istorijskom smislu južno od Ibra, ali puno toga je vredno i severno od Ibra. Kancelarija za KiM i država Srbija će učiniti sve da Banjska, zaštićena i u što lepšem svetlu dočeka 15. avgust - kaže Aleksandar Vulin.
Pljačka i bruka
Iguman Danilo upozorava da vlast mora da sačuva sve svetinje na Kosmetu.
- Jubilej nas podstiče i obavezuje da se potrudimo i posvetimo pažnju ne samo ovoj svetinji već svim našim svetinjama širom Kosova i Metohije koje svedoče o nama i našem postojanju na ovim prostorima. Mi smo na svojoj zemlji, gde smo uvek bili, daće Bog da opstanemo i da nastavimo da čuvamo i predamo našim pokolenjima u amanet ono što smo od naših predaka nasledili, nadam se da će svako u svojoj moći doprineti da se manastir obnovi onako kako zaslužuje - kaže iguman Danilo.
Zlatne freskeU porti manastira Banjska najbolji stručnjaci pravili su smesu, poznatu kao "banjsko zlato", kojom je u srednjem veku oblagana pozadina fresaka u najpoznatijim srpskim manastirima. Sastav smese do danas je ostao tajna, pošto je okolina Banjske i celo područje planine Rogozne, u čijem podnožju se nalazi i Trepča, poznato po ogromnim rezervama plemenitih metala, veruje se da je u sastavu "banjskog zlata" bilo i pravog zlata. |
Iguman Danilo u Banjsku je došao 2004. godine iz spaljenog manastira Sveti arhangeli kod Prizrena, prvi je oživeo svetinju koja je 520 godina bila u ruševinama i bez monaha, sagrađen je veliki konak, podignut zvonik, a vernici su ponovo počeli masovno da se vraćaju svojoj crkvi.
Pre šest godina vladika Artemije je u Banjsku, sa zadatkom da je potpuno rekonstruiše, ogradi i ovamo iz Bugarske vrati mošti ktitora kralja Milutina, poslao igumana Simeona (Vilovskog) koji je najavljivao (doduše nešto i započeo) povratak starog sjaja drevnom manastiru, ali se sve završilo pljačkom, brukom i bekstvom Vilovskog u Grčku, a potom i raščinjavanjem vladike Artemija. Za njima je otišlo kompletno bratstvo, ostao je samo Danilo, tada monah, a danas iguman koji je nemoćan da sam od daljeg propadanja sačuva svetinju.
Kralj izbeglica
Banjska je građena od 1313. do 1317. godine, po značaju i raskoši bila je odmah iza Studenice i Mileševe, tri puta je rušena, paljena i ponovo podizana. Od 1484. godine pa sve do 2004. ovde nije bilo monaha.
U manastiru su pohranjene mošti kraljice Teodore, supruge Stefana Prvovenčanog i majke cara Dušana. Početkom 14. veka, 1321. godine, u Banjskoj je sahranjen i njen ktitor kralj Milutin. Posle kosovske bitke, iz bezbednosnih razloga, njegove mošti najpre su sklonjene u Trepču, a potom su 1460. godine prenete u Sofiju gde se i danas nalaze. Srpski kralj Milutin je i bugarski svetac Stefan koji ima i crkvu Svete nedelje u glavnom gradu ove susedne zemlje.
Centralni hram Svetog Stefana u Banjskoj, zadužbina kralja Milutina, nikada nije u potpunosti obnovljen. Crkva je privremeno obnovljena 1939. godine, a radovima je rukovodio tadašnji stručnjak Đurđe Bošković, koji je tvrdio da je Banjska građena po ugledu na Studenicu, dok su Visoki Dečani građeni po ugledu na Banjsku.
Ukleti prsten
Prsten iskopan 1915. godine
Arheološkim iskopavanjima 1915. godine u grobu kraljice Teodore pronađena su dva prstena izuzetne vrednosti. Prvi srebrni ukrašen je antičkim kamenjem, a drugi zlatni dvoglavim orlom i natpisom "Ko ga nosi, pomozi mu, Bože". U jednom trenutku Teodorin zlatni prsten našao se na ruci kralja Aleksandra Karađorđevića, ali ga je on zbog narodnog verovanja da je uklet poklonio Narodnom muzeju u Beogradu gde se i danas čuva. Niko danas ne zna gde se nalazi srebrni Teodorin prsten, veruje se da je promenio nekoliko vlasnika i da je danas u jednoj privatnoj kolekciji u Švajcarskoj.
Ikone u zbeguU manastiru Banjska čuvaju se ikone donete iz drugih porušenih manastira i crkava na Kosovu i Metohiji, između ostalih iz crkve Svetog Ilije u Vučitrnu, iz Saborne crkve u Prizrenu (čudotvorna Bogorodica Kazanska), iz porušene crkve Svete Petke u Mušutištu... Iguman Danilo veruje da će se obnoviti i ikone donete ovde na čuvanje. |
To su tri naše najsličnije crkve koje su gradili majstori sa primorja pre svega čuveni fra Vito iz Kotora. Banjska je bio najmonumentalniji i najraskošniji manastir u srednjem veku, ali je od tog srednjovekovnog sjaja danas je malo toga sačuvano, jer je svetinja delila sudbinu svog naroda.
