Selo sa najviše grobnih mesta: Ne žele ni mrtvi da se sretnu
U selu Rudare u kuršumlijskoj opštini živi oko 300 stanovnika i ima blizu 150 kuća. Ono po čemu se prepoznaje ovo razuđeno selo na putu Kuršumlija - Prolom banja su porodični grobovi u dvorištu kuća ili u njivama, odnosno odluka da porodica pokojnike sahranjuju gde god im se prohte, piše alo.rs.
Tako u ovom selu, zasad ima tačno 21 mesto sa jednim ili više grobova. Ljudi se sahranjuju na svojim imanjima zbog lične želje ili zbog volje svojih najbližih, ali i zbog daljine groblja, loših puteva i nesloge među meštanima!
Iz inata sahranjen pred vratima bratovljeve kućeU zaseoku Ravni Šort pre nekoliko godina desio se slučaj koji meštani ovde često prepričavaju. Dva brata su bila u zavadi zbog neraščišćenih imovinskih odnosa. Na samrti jedan od njih je izrazio želju da ga familija sahrani na parceli koja se nalazi tik uz ulazna vrata porodične kuće drugog brata. Članovi familije su nakon sahrane grob zalili armiranom pločom od preko 20 centimetara kako bi sprečili ekshumaciju. Posle sudske odluke o prebacivanju posmrtnih ostataka na groblje, bilo je više bezuspešnih pokušaja da se razbije armirana ploča, ali nikom to nije pošlo za rukom, da bi na kraju opština angažovala stručnu ekipu i rovokopač iz Čačka kako bi posmrtne ostatke pokojnika prebacili na groblje. |
- Selo je brdsko-planinsko, ima dosta zaseoka. Nekad su ovde bila četiri groblja, ali se poslednjih godina taj broj znatno povećao. Sada skoro svaka porodica u selu ima svoje zasebno groblje, pa se pokojnici sahranjuju po njivama, voćnjacima, livadama, ali i po dvorištima ispred svojih kuća - kaže meštanin Milivoje Pavlović (67).
On ističe da je pre dve godine na jednom od postojećih groblja u selu sagrađena i crkva, da su grobna mesta besplatna, ali da ni to nije pomoglo da se pojedini meštani odluče da svoje sahrane na tom groblju. Međuljudski odnosi su narušeni, pa ljudi ne žele jedni sa drugima na isto groblje.
- Sve je počelo pre više godina, kada su se ljudi u selu prepoznavali po tome ko je imućan, a ko ne, pa oni bogati nisu želeli da se sahranjuju sa siromašnima. Zato su napravili svoje groblje. Međutim, vremenom nesloga i ko zna koji razlozi uticali su na to da pojedini pokojnici pre smrti kažu da ne žele da se sahrane sa ostalima, pa se sahranjuju na svojim imanjima - pričaju meštani i tvrde da trend da se sahranjuje gde ko stigne iz godine u godinu sve više uzima maha.
Nadležni u ovom selu su se u više navrata obraćali opštini Kuršumlija, tražeći da se na neki način ovaj problem reši. Niko dosad nije reagovao, a seljaci i dalje pokopavaju svoje najbliže na nedozvoljenim mestima. Zasad se ne zna ko bi mogao da reši ovaj problem, jer u kuršumlijskom komunalnom preduzeću kažu da oni nisu nadležni za seoska groblja.
Mrtvac leži pored bunaraOvakav način sahranjivanja predstavlja još jedan problem za selo, a to je da zbog sahranjivanja na nedozvoljenim mestima može doći do ugrožavanja podzemnih voda, u privatnim bunarima sa pijaćom vodom. Jedan od primera je Rajka Hajdarenko, koja je svog supruga Dušana sahranila ispred porodične kuće, pored bunara sa pijaćom vodom usred sela. |
