Centar CIA nikao na Dedinju

Američka ambasada u Beogadu saopštila je da je počela sa preseljenjem iz Kneza Miloša na Dedinje i da će konzulat i sve sekcije započeti s radom 22. aprila na novoj lokaciji, u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića 92.

Za neupućene, nova američka ambasada izgrađena je na mestu nekadašnjeg Maršalata, a kasnije komande Gardijske brigade i Korpusa specijalnih jedinica Vojske Jugoslavije, tik iznad ambasade Izraela i na samo par kilometara od nove ambasade Kine.

Ugovorom koji je potpisan 2006. godine, SAD su za 15 miliona evra kupili 4,2 ara placa, a vrednost čitavog posla je procenjena na oko 120 miliona dolara.
Prema zvaničnim podacima, nova ambasada se sastoji od sedam zgrada od kojih je glavna zgrada ambasade najveća sa ukupno 14.000 kvadrata, posebnim objektom za marince, radionicom, ali i tehničkim zgradama. Još tada su stručnjaci iz oblasti bezbednosti obelodanili da je to zapravo bio sinonim za smeštaj regionalnog centra CIA za Balkan.

Nekadašnji profesor strategije u Školi nacionalne odbrane, general Radovan Radinović ponavlja da su Amerikanci odabrali Srbiju kao "fantastičnu geostratešku osmatračnicu". Međutim, ni Radovnić ni ostali sagovornici "Vesti" ne smatraju da će postojanje regionalnog centra najveće obaveštajne službe na svetu ugroziti bezbednost građana Srbije ili regiona.

- U krajnjem slučaju, svaka američka ambasada u svom sastavu ima veći ili manji centar CIA. Činjenica što će upravo u Srbiji biti njihov regionalni centar našoj zemlji neće doneti ni dobro ni loše, sem što će nas pohoditi najznačajniji ljudi te zemlje - ocenjuje Radinović.

I nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije i dugogodišnji vojni obaveštajac, general Branko Krga ne smatra da je regionalni centar CIA nešto što bi trebalo da zabrine građane Beograda i Srbije.
- Tu činjenicu treba posmatrati realno i država bi trebalo iz svega da izvuče neku prednost u budućim odnosima s Amerikom - ocenjuje Krga.

Profesor na Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić se slaže da Srbiji ne prete novi bezbednosni rizici.
- Smešno je plašiti se mogućih napada ekstremnih muslimana ili Al Kaide zato što do danas ove organizacije nisu napale ni jedan centar CIA, pa ne vidim što bismo sada strahovali ili pravili nepotrebnu paniku. Uostalom, u svemu tome nema ničega mističnog. U Beogradu je sem CIA, smeštena i SFB, naslednica KGB, ali i britanske Mi5, baš kao što i naše tajne službe imaju predstavništva u tim zemljama - kaže Dragišić.
 

ŠTA ĆE BITI SA STAROM ZGRADOM AMERIČKE AMBASADE U BEOGRADU

Naslednici traže otetu imovinu

Najveća misterija u celom priči jeste šta će biti sa zgradom u kojoj se do sada nalazila američka ambasada. Naime, reč je o nacionalizovanoj imovini koju potražuju i narodni poslanik iz DS Nenad Konstatinović i nekadašnji ambasador SRJ u Vašingtonu Milan St. Protić. Obojica tvrde da polažu pravo na ovu atraktivnu lokaciju, a Konstantinović, koji je i advokat, najavljuje da će pravdu uskoro naći na sudu.

Nenad Konstantinović

- Na osnovu Zakona o restituciji, probaćemo da dobijemo naknadu kroz sudske postupke. Baka je dobila od tadašnje vlasti beznačajan iznos, ni desetinu od prave vrednosti. Čak ni tako iznuđenu prodaju nisu isplatili, odmah već na rate u trajanju od 20 godina - kazao je za beogradsku štampu Konstantinović i objasnio da je predratni vlasnik zgrade bio Đorđe Nestorović, gradonačelnik Beograda, sudija tadašnjeg Kasacionog suda i ban moravske banovine sa sedištem u Nišu.

On je ovu zgradu prepisao ćerkama Zori Konstantinović, Katarini Protić i Jovanki Todorović koje su kasnije izdavale 28 stanova u zgradi, a potom bile naterane od tadašnje vlasti da potpišu ugovor o prodaji.

- Tadašnja komunistička vlast oduzela je zgradu i pre nacionalizacije i moja porodica više nikada u nju nije mogla da uđe. Baku su primorali da je proda po ceni koja ne samo što nije bila tržišna, već su i od takve cene odbili porez u visini preko 30 odsto, a dodatno umanjili iznos koji je trebalo da isplate s obrazloženjem da su morali da renoviraju kuću - navodi Konstantinović.