Vojna neutralnost Srbije nije dovoljna
U javnu polemiku da li Srbija treba da postane članica NATO-a ili treba da sačuva proklamovanu vojnu neutralnost uključio se i general Branko Krga, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore.
U razgovoru za "Vesti", penzionisani oficir i aktivni predavač na beogradskom Fakultetu za diplomatiju i bezbednost kaže da ovu dilemu ne treba sagledavati odvojeno od drugih problema koje ima srpska država.
"Mislim da se ovom pitanju mora ozbiljno pristupiti, a ne samo po formuli "ili-ili". Problem treba staviti na dnevni red, ali u okviru ukupne strategije koja rešava pitanje države, spoljne politike, ekonomije. Naši političari su odredili četiri stuba spoljne politike, ali kako da mi izrazimo opredeljenje prema NATO-u koji to potire, odnosno isključuje vam Kinu i Rusiju? Treba nam koegzistentna politika."
Kako gledate na sadašnje stanje u srpskoj vosci?
U datim okolnostima, šta je vaš izbor - NATO ili neutralnost?
Treba zadržati i vojni rok
"Ne mogu da cenim jer ne poznajem aktuelno stanje. Ono što vidim preko medija jeste da postoje dobre ali i stvari koje dovoljno ne razumem, poput profesionalizacije vojske. Profesionalizacija mora da bude praćena nizom drugih mera. Bio sam za varijantu da deo vojske bude profesionalan, ali da i dalje postoji vojni rok u trajanju od četiri do šest meseci i da posle njega, oni koji žele profesionalno da se bave vojskom ostanu, a oni drugi idu kući. Tako bi se rezerva planirala iz tih kadrova. Ovako, ako primite samo vojnike po ugovoru, imaćete samo tih 20.000 obučenih vojnika."
"Dok se sve ne sagleda, ja sam za vojnu neutralnost. Ali, nije ni to dovoljno. U Skupštini je usvojena Rezolucija o neutralnosti, ali nismo ništa dalje u tom smislu opreacionalizovali. Strategija nacionalne bezbednosti iz prošle godine čak i ne pominje vojnu neutralnost."
Šta vam to govori?
"Da je i u sistemu i u javnosti priličan haos po tom pitanju, koje očigledno zavisi od trenutne političke garniture na vlasti, a ne bi smelo. Pitanje eventualnog ulaska Srbije u NATO mora da zavisi od građana koji će se o njemu izjasniti na referendumu. Za razliku od drugih država, našu zemlju je NATO brutalno napao. Kako da objasnite onom kome su deca pobijena 1999. da mi idemo u NATO i da nema veze što nas je taj isti vojni savez bombardovao? Bio sam učesnik u pregovorima sa predstavnicima Alijanse i prosto sam ih preklinjao da to ne čine."
U kojim pregovorima?
"Neposredno pred rat, 1999. Sa Veslijem Klarkom i drugim oficirima. Molili smo ih da ne idu na ratnu opciju. Nije bilo nikakvog etničkog čišćenja na Kosovu i Metohiji, ali su oni hteli rat po svaku cenu."
U tim pregovorima ste ukazivali da posle agresije Srbija neće moći da bude saveznik NATO-a?
"Ne da ne može biti saveznik, jer Srbija ne može i ne treba da bude ni protivnik Alijanse u smislu nekog kolovođe u borbi protiv NATO-a. Treba da gledamo svoje interese. Da se NATO rasformirao, da je ostao Varšavski ugovor, ja bih i prema njemu imao isti ovakav stav."
Iako vas smatraju ruskim čovekom?
"Nisam nikakav ni ruski čovek, ni američki čovek."
Bili ste vojni ataše u Moskvi i smatra se da imate odlične veze u njihovoj obaveštajnoj službi?
"To je potpuno druga stvar."
Kako gledate na novu rusku vojnu doktrinu?
"To je njihovo viđenje aktuelnog bezbednosnog stanja. U svetu očigledno ima mnogo problema i oni se ne rešavaju, već se čak umnožavaju. Ima mišljenja da svetska ekonomska kriza u stvari tek počinje i to će značajno uticati i na opredeljenja u vezi s NATO. Ima još jedan problem kada je Alijansa u pitanju. NATO nema definisani identitet za narednu deceniju. Sada Madlen Olbrajt radi na tome, a pokušali su na konferenciji o bezbednosti u Minhenu da proture ideju da NATO bude instrument UN. Interesantno da se protiv toga pobunila Nemačka. Polemike na tu temu će sigurno biti nastavljene i mi ne treba da budemo perjanice te diskusije."
Ulazak srpske vojske na Kosovo odobrava KforDa li prema Kumanovaskom sporazumu naša vojska ima pravo na odbranu severnog dela pokrajine u slučaju nasilnog stavljanja pod upravu Prištine? |
