Ljubav Srbina i Ruskinje: Brak preko interneta
Posle letovanja na Crnogorskom primorju Ruskinja Svetlana - Ceca Konopelčeva iz Kaluge kod Moskve, po zanimanju pravnik, poželela je da uči srpski jezik. Na društvenoj mreži ICLj (ajsikju) potražila je Srbe voljne da se dopisuju. Tako je upoznala Bobana Stojanovića iz Dvorišta nadomak Despotovca, koji radi kao menadžer u jagodinskoj pošti. Najpre su se dopisivali, a potom su počeli satima da pričaju preko telefona. Onda je Svetlana poželela da vidi Srbiju.
- Proputovala sam pola Evrope, ali u Srbiji nikad nisam bila. Poželela sam da vidim tu zemlju, jer sam znala da ima prekrasnu prirodu, a čula sam i da su Srbi veoma bliski Rusima. Oba naroda su pravoslavna i mentaliteti su nam veoma slični, a imamo i slične tradicije. Boban i ja smo uzeli odmor u isto vreme i krenuli da obilazimo razne znamenitosti vaše lepe zemlje - priča Svetlana.
Iako su se prvi put videli, izgledalo je kao da se odavno poznaju. Kud god bi otišli, svi su mislili da su već godinama zajedno. Nakon tog susreta njih dvoje su počeli intenzivnije da se čuju telefonom, a onda je Svetlana ponovo došla u Srbiju. Tom prilikom posetila je Kopaonik, Tornik, Mokru Goru i mnoge druge.
- Već posle prvog susreta znali smo da među nama postoji nešto više od prijateljstva. Njen drugi dolazak je to samo potvrdio. Spontano smo započeli vezu i posle godinu dana rešili da se venčamo. Nisam se pokajao što sam se oženio Ruskinjom. Žene iz ove zemlje su pobožnije od naših i mnogo su privrženije porodici. Svetlana poklanja veliku pažnju mojoj majci Radi i ocu Ljubi i dosta im pomaže - kaže Boban.
Petica iz školeSvetlana je srpski jezik učila kod jedne Bosanke koja je živela u Moskvi, jer je u Rusiji teško naći kurseve za učenje srpskog jezika. Boban je ruski jezik učio u osnovnoj i srednjoj školi, a kako sam priznaje, iako je uvek imao peticu, nikada nije ni sanjao da će mu to znanje zatrebati u životu. Sada je ta petica dobila bračnu važnost. Bogdan, Svetlanin i Bobanov sin koji ima dve i po godine, uči oba jezika i bez problema savlađuje nove reči. Bobanov sin iz prvog braka Stefan, koji živi sa njima, takođe uči ruski i preko Skajpa razgovara sa Svetlaninin roditeljima. |
Svetlana dodaje da joj se Srbija veoma dopada. Svaki grad je priča za sebe, dok u Rusiji svi veliki gradovi sliče jedan drugom.
- Srbiju doživljavam kao svoju državu. Predala sam i zahtev za državljanstvo. Nadam se da ću tada lakše naći i posao. U Rusiji sam radila kao pravnik u firmi koja se bavila restauracijom umetničkih slika. Sada mi je teško što sam nezaposlena. Što se tiče Bobanove porodice, odlično sam se uklopila. Jedina razlika je to što Srbi retko pomažu ženama, kao što to čine Rusi, ali ne pokušavam da promenim Bobana - smeje se Svetlana.
I njena porodica odlično je prihvatila Bobana, jer im je drago što je pažljiv i ljubazan.
- U Rusiji sam proveo veoma lepe trenutke. Svetlanine roditelje, oca Aleksandra i majku Elizavetu, kao i sestru Nataliju i sestrića Aleksandra, smatram delom porodice i tako se ophodim prema njima. Oni mi pažnju uzvraćaju na isti način, pa se ne osećam kao stranac kada odem u tazbinu. Ono što mi se veoma dopada u Rusiji su gostoprimstvo i ljubaznost. Kada saznaju da sam Srbin, odmah usledi rečenica: "Srbija?! Pa mi smo braća!" U takvim situacijama jednostavno zanemite, jer nešto slično retko može da se doživi u drugim zemljama - priča Boban.
Njega su posebno iznenadili ruski običaji.
- Zadivilo me je što su njihove crkve uvek pune vernika za razliku od naših. Rusi nemaju krsnu slavu, ali je Sveti Nikola njihov kućni zaštitnik. Toga dana ne prave slavski kolač, niti pozivaju goste, ali odlaze na službu u crkvu i pripremaju malo svečaniji ručak. U suštini, koliko god da nas razdvaja daljina, pravoslavlje nas više spaja - kaže Boban.
