Poverenik: Najviše žalbi građana na MUP
Najviše žalbi povereniku za informacije od javnog značaja u 2012. godini upućeno je protiv Ministarstva unutrašnjih poslova, uključujući sve policijske uprave – čak 208, rečeno je u kabinetu poverenika. Odmah iza MUP-a, kada je reč o ministarstvima, nalazi se Ministarstvo finansija, protiv kojeg su izjavljene 92 žalbe povereniku zbog nepostupanja po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Inače, poverenik je tokom prošle godine rešio 2.269 žalbi zbog povrede prava na slobodan pristup informacijama, što je za 41 odsto više u odnosu na 2011. Od ukupnog broja podnetih žalbi, svega 199 je izjavljeno protiv rešenja organa vlasti kojim se zahtev tražioca odbija.
Nema odgovornosti za kršenje zakonaKao prvi na listi problema, poverenik Rodoljub Šabić izdvojio je potpuno odsustvo odgovornosti za kršenje zakona. - Ne znam čime se može pravdati činjenica da u toku 2012, kao uostalom ni 2011, nadležna ministarstva – prvo za državnu upravu, potom pravde, nisu pokrenula nijedan prekršajni postupak protiv prekršioca Zakona o slobodnom pristupu informacijama, iako je sasvim izvesno da je počinjeno više hiljada prekršaja, a o više stotina najdrastičnijih prekršaja bili su i direktno obavešteni od poverenika – ukazuje Šabić. Prema njegovim rečima, ne bi se smeo ignorisati porast broja onih koji se oglušuju o naloge, iako su po zakonu za njih obavezujući. - Pogotovo u kontekstu antikorupcijskih nastojanja moglo bi biti posebno zabrinjavajuće što u tome prednjače javna preduzeća. Drastičan primer je Telekom Srbija, koji nije postupio po čak 23 rešenja, ali ga “uspešno” slede i Železnice Srbije, EPS, Srbija gas – navodi Šabić. |
Građani se žale na “ćutanje administracije”
To potvrđuje da su se i u 2012. građani najčešće žalili zbog takozvanog “ćutanja administracije” po podnetom zahtevu, konstatuje se u izveštaju o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u 2012, koji je nedavno dostavljen Vladi Srbije.
Kako se objašnjava, reč je o situacijama kada je organ ili potpuno ignorisao zahtev tražioca informacije ili su odgovori tražiocu da se ne može udovoljiti zahtevu bili nedovoljno ili potpuno neargumentovani.
Takvih situacija je bilo u 91,3 odsto slučajeva.
- Održavanje ovako visokog procenta slučajeva ‘ćutanja administracije’ iz godine u godinu je zabrinjavajuće, jer za razliku od velike većine drugih upravnih postupaka, u postupku za slobodan pristup informacijama ‘ćutanje administracije’ ne samo da nije dopušteno, već predstavlja prekršaj kažnjiv po zakonu- dodaje se u izveštaju.
Takođe, poverenik je u pomenutom izveštaju ocenio da u oblasti slobode pristupa informacijama postoji kontinuiran progresivan proces, koji samo treba unapređivati i održavati njegov kontinuitet, ali je i ukazao na nekoliko akutnih problema u ovoj oblasti.
