Srbija, zemlja penzionera

Srbija je stara, njen narod spada među najstarije populacije na svetu, jer se više od pola veka suočava sa nedovoljnim rađanjem. Svake godine u našoj zemlji nestane jedna opština veličine Ćuprije. Sa 15,7 odsto građana starijih od 65 godina nalazimo se na četvrtom mestu liste najstarijih populacija na svetu. Prema najnovijim statističkim podacima, najveći broj majki podiže dvoje dece, a svaka četvrta žena u našoj zemlji starija od 14 godina nije rađala.

Bebe sve ređa pojava u Srbiji

 

Potomstvo se sve ređe rađa od 1981. godine. Takav trend biće, prema prognozi demografa, nastavljen i u godinama koje su pred nama. Po stopi rađanja, u samom vrhu lestvice su Albanke, koje na svet donose četvoro dece, kao i Muslimanke 2,6 i Goranke sa prosekom od 2,4 naslednika. Manje dece od Srpkinja, sa druge strane, imaju samo Bunjevke, Vlahinje, Mađarice i Jugoslovenke.

Za materinstvo se najređe odlučuju Ruskinje, koje prosečno na svet donose 1,8 dece. Demografska karta poprilično je izvitoperena. Prosečna starost u Srbiji je 40,5 godina, a najbrojniji su stanovnici koji su stariji od 55 godina. Ne rađa se dovoljno dece ni za prostu reprodukciju. Broj starijih od 65 biće triput veći, a onih od 80 će se utrostručiti. Namernih abortusa ima duplo više od porođaja.
 

Deoba imanja

Žene su se promenile: Mirjana Rašević

Mirjana Rašević, direktorka Centra za demografska istraživanja, smatra da se situacija sa natalitetom u Srbiji znatno promenila nagore posle pedesetih godina.
- Imali smo migracije iz sela u grad. U seoskim sredinama, kada se rade istraživanja, na pitanje zašto nema više dece u porodici najčešće odgovaraju da ne žele da dele imanje ili da su se žene promenile, pa više vole da se doteruju nego da brinu o deci.

U urbanim sredinama razlog za sunovrat je emancipacija žene i odlaganje da se rodi dete do kasnih tridesetih. Pedesetih godina imali smo troje dece po ženi, a po istraživanjima od pre dve godine sada imamo jedno ili jedno i po dete. Poslednji statistički podaci pokazuju da Srpkinje u proseku rode 1,36 deteta, što je najniža brojka u poslednjih 60 godina - objašnjava ona.

Za ovaj sunovrat rađanja, ekonomski faktor jeste važan, ali nije osnovni. Osim para, manje dece se rađa i zbog sve veće potrebe za individualnošću, liberalnog zakona o abortusu, materijalističkog sistema vrednosti i drugačije organizacije porodice. Uglavnom, brojke ukazuju da materinstvo od ruke najbolje ide porodiljama u opštinama Tutin i Sjenica, gde žene rađaju u proseku po troje dece, a u istočnoj Srbiji taj prosek pada na jedno i po dete po ženi.

Prema istraživanju iz 2004. svaka četvrta žena u Srbiji koja ima od 30 do 34 godine još nije rodila dete. Ono što je evidentno nakon poslednjeg istraživanja da je sve brojnije potomstvo rođeno van braka. Skoro 75 odsto devojaka između 20 i 24 godine nema decu. Nema ih ni 44 odsto onih između 25 i 29 godina, kao ni 21,8 odsto između 30 i 34. Istovremeno, u centralnoj Srbiji broj namernih abortusa dvostruko je veći od broja živorođene dece, a u Vojvodini za polovinu.

Oko 90 odsto žena koje namerno prekidaju trudnoću staro je između 20 i 40 godina. Više od 90 odsto ih je udato, a gotovo 80 odsto već ima jedno ili dvoje dece. Stopa prekida trudnoće u našoj zemlji među najvišima je u Evropi, govore poslednja istraživanja Instituta društvenih nauka i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić".
 

Država u besparici

Nezaposlenost i bespomoćnost: Svetlana Radovanović

Svetlana Radovanović, profesorka Geografskog fakulteta u Beogradu, smatra da država mora da bude ozbiljnija i da se sistematski pozabavi ovim pitanjem.
- Nezaposlenost, nerešeno stambeno pitanje i bespomoćnost onih koji treba da rađaju jesu bitan faktor pada nataliteta. Iskustva iz ostalih zemalja su pokazala da država mora da se bavi ovim problemom - kaže ona.

Uglavnom, ukoliko se ne preduzmu hitne mere, teško je biti optimista i verovati da će se nešto samo od sebe popraviti. Još 2008. godine država je usvojila Nacionalnu strategiju povećanja rađanja, ali se ona ni nakon pet godina ne primenjuje. Iz Ministarstva rada i socijalne politike kažu da država nema para i da je zbog toga strategija zamrznuta. Ukoliko ne dođe do "odmrzavanja" strategije, Srbija ni za dve decenije neće moći da zaustavi pad nataliteta. Da bismo se vratili na nulu i da bi svaka nova generacija imala makar isti broj ljudi koliko i postojeća, potrebno je da svaka žena rodi najmanje dva deteta!

Najoptimističnije demografske prognoze ukazuju da će Srba 2050. godine biti isto koliko i pedesetih godina 20. veka - oko šest miliona. Tada ćemo biti na nivou posle Drugog svetskog rata, što znači da se za 100 godina nismo pomerili ni korak napred.