Ako ne bude dogovora, sledi “putinizacija“ Srbije

Mnoge generacije građana, koji su na razne načine radile na evropskom putu Srbije, biće najveći gubitnici ako ne dođe do sporazuma Beograda i Prištine, ili njegovog nefunkcionisanja u praksi usled namere zapadne međunarodne zajednice da što pre stavi tačku na pitanje statusa Kosova i u nedostatku adekvatnog “plana B”.

Jelena Milić: Vučić i Dačić nisu imali političku i institucionalnu snagu da sprovedu ono što je moglo realno da bude sprovedeno

 

U tom slučaju, vrlo verovatno pobednici biće izvođači “putinizacije“ Srbije - navedeno je u izveštaju Centra za evroatlanske studije, pod nazivom “X faktor Srbija - bezbednosni i politički rizici za održivost dogovora sa Kosovom koje mogu izazvati Srbija i zapadna međunarodna zajednica“, u koji je Danas imao uvid.

Cilj izveštaja CEAS je da se ukaže na moguće, pre svega bezbednosne i političke, prepreke u realizaciji eventualnog skorog postizanja sporazuma, pogotovo ako sporazum bude plod pritiska i želje za kakvim-takvim rezultatom, a ne dobro osmišljena strategija s detaljno razrađenim planom implementacije i njenog nadzora.

Uz nadu da će Beograd i Priština uskoro postići sporazum o dugoročno održivom rešenju, CEAS upozorava da postoji opasnost da Srbija, u slučaju nepostizanja relativno brzog dogovora, izgubi sadašnju, makar formalnu i/ili iznuđenu zainteresovanost za nastavak zajedničkog nalaženja rešenja.
 

Među glavne prepreke uspostavljanju sveobuhvatnog rešenja odnosa Beograda i Prištine CEAS ubraja postojeće institucionalne i personalne propuste u sistemu bezbednosti.

“Uprkos nekim bitnim organizacionim merama, sistem bezbednosti i 12 godina posle petooktobarskih promena nije u potpunosti reformisan, ni normativno ni personalno. I dalje, između ostalog, postoje ustavno-zakonske neusklađenosti koje pogoduju zloupotrebama, kao i loša zakonska rešenja. U sistemu bezbednosti i na rukovodećim i na drugim pozicijama još je veliki broj osoba čije su karijere kompromitovane tokom sukoba devedesetih, a pogotovo tokom sukoba na Kosovu 1998-99“, navodi se u izveštaju.

CEAS, između ostalog, preporučuje da se zapadna međunarodna zajednica intenzivnije uključi u podršku i realizaciju nastavka reformi sistema bezbednosti u Srbiji. Kao posebno bitno ističe se “da bi već sada bilo dobro da obrati pažnju na postojanje parabezbednosnih jedinica Vade Srbije na Kosovu (jedinica civilne zaštite), koje imaju komandnu strukturu, logistiku, ciljeve i drugo“.

“Ako one ne budu obuhvaćene razgovorima, i sve nedoumice oko njih ne budu na vreme otklonjene, postoji ozbiljna pretnja da naknadno jedna strana kaže „to znači da se one moraju rasformirati“, a druga „to znači da tokom pregovora niko nije imao primedbi, pa one dakle ostaju“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se navodi da je “kontraproduktivna velika spremnost predstavnika zapadne međunarodne zajednice da, iako još suštinski ništa nisu postigli, čak ni u borbi protiv korupcije, vladajućoj garnituri u Srbiji zaboravi ili oprosti odnos prema nedavnoj ratnozločinačkoj prirodi Miloševićevog režima i njenu ulogu u toj prošlosti“.

CEAS poziva zapadnu međunarodnu zajednicu da pokuša da učini sve da Srbiji ne uspori proces evropskih integracija, uključujući i podršku kosovskoj strani da napravi određene zakonske izmene radi postizanja održivog rešenja, zato što Srbija nema unutrašnju snagu da sama završi proces demokratske konsolidacije. Prema mišljenju CEAS, usporavanje tog procesa dovelo bi do dodatnog opadanja podrške javnosti evrointegracijama Srbije i do jačanja antizapadnih nedemokratskih opcija.