"Jat" ostaje bez pilota

"Jat ervejz" je pre samo pet godina imao 290 kapetana i kopilota, da bi danas nekada moćna kompanija spala na 162 letača. U situaciji kada propisi određuju da na svaki avion ide pet posada (po pet kapetana i prvih oficira), a kada "Jat" makar i na papiru ima 16 letelica, jasno je da je avioprevoznik na ivici standarda, tim pre što se od 16 aviona u letnom stanju nalazi najviše 12 aviona.

Ponuda "Turkiš erlajnza" o zapošljavanju 100 pilota je primamljiva i prema informacijama Sindikata pilota "Jata", najmanje 10 kapetana otići će uskoro iz kompanije.

Zbog čega piloti sve češće napuštaju kompaniju?
"Plata pilota u Srbiji je pet puta manja nego u nekim svetskim kompanijama. Prosek zarade pilota "Jata" je 2.400 evra, dok kolege u Albaniji zarađuju 6.500, u Bugarskoj 5.500, Hrvatskoj 7.500, koliko zarađuju i piloti u Turskoj. Međutim, to je samo deo problema. Država je neodlučna i nema ideju šta da uradi sa "Jatom" koji se osipa u svakom smislu i krajnji je trenutak da se nešto učini. Ako se stvari hitno ne promene, mislim da ćemo doći u situaciju da se stavi katanac na vrata "Jata"."

Nelogične brojke Kapetan Divić naglašava da nije normalno da "Jat u floti ima pet aviona tipa "ART 72" i 20 kapetana, dok u administrativnim službama radi više stotina ljudi. "U 'Lufthanzi' zaradu od jedne karte deli 0,2 odsto zaposlenih, a u 'Jatu' čak osam odsto, što ukazuje da višak neletačkog osoblja opterećuje i guši kompaniju. Nema većeg grada u svetu u kojem 'Jat' nema svoje predstavništvo sa čitavom administracijom, a primer racionalnog poslovanja jeste odluka 'Lufthanze', 'Ostrijan erlajnsa' i 'Svisa' da u Beogradu imaju samo jedno predstavništvo zajedničko za sve tri kompanije.

Ima li "Jat" koncepciju osvežavanja letačkog kadra?
"Starosni prosek među pilotima "Jata" je poražavajući, 49 godina, a radni vek je 27 godina staža, ili navršenih 65 godina života. Pune dve decenije nije stipendiran nijedan pilot, a samo lane je kompaniju napustilo 16 pilota i kopilota. Imamo najstariju flotu u Evropi i krajnji je čas da država promisli o sudbini kompanije, a kapetani će misliti na sebe."

Očekujete li da ove godine u flotu stignu dva nova iznajmljena aviona i stavljanje u funkciju onih koji su sada u hangarima?
"Vlada je prošle godine pozajmila "Jatu" 10 miliona evra za popravku motora, ali to se nije dogodilo. Sada se prodajom poslovne zgrade pokušava namicanje novca za iznajmljivanje dva "boinga 737-700" i to se mora postići ako želimo da iznesemo letnju sezonu. U takvim okolnostima piloti ne vide perspektivu za tri ili pet godina i odlučuju se u sve većem broju da napuste kompaniju i potraže uhlebljenje po svetu jer posla ima, a veća je i zarada."

Da li mislite da je sada nerealno očekivati nekakav razvoj u okolnostima recesije i krize u avijaciji?
"Recesija očigledno za neke kompanije nije problem da se razvijaju. Na primer, 'Montenegro erlajnz' na tržištu od 600.000 stanovnika ima osam aviona u floti i kupuje četiri nova. Dakle, kriza nije dobar izgovor jer je pravo pitanje šta se želi s kompanijom."

Egzotične destinacije Najveći broj kapetana "Jata" koji odlazi da radi u inostranstvo zapravo ne raskida radni odnos, već ulazi u takozvani status mirovanja, što znači da mu se uplaćuju doprinosi, ali ne prima platu i druge prinadležnosti. Kompanije u koje "Jatovi" kapetani odlaze su najčešće iz Singapura, Turske, Maroka, Tunisa, Kine, pa čak i dalekog pacifičkog ostrva Nauru. Mnogi od njih veoma su zainteresovani i za rad u Albaniji, čija nacionalna aviokompanija doživljava procvat, nabavlja nove avione i traži posade kojima se nudi plata od 6.500 evra i plaćen stan.