Bombama oteli Kosovo

Širom Srbije je polaganjem venaca i odavanjem pošte žrtvama obeleženo 14 godina od početka NATO agresije na tadašnju SRJ. Mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN 19 zemalja zapadne vojne alijanse su punih 78 dana neprekidno bombardovali Srbiju i Crnu Goru, kada je ubijeno najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi, dok se materijalna šteta procenjuje na nekoliko desetina milijardi dolara.

- Severnoatlantski savez 1999. godine nije ratovao za građanska i ljudska prava Albanaca, već protiv srpskog naroda i Ruske Federacije, a jedna od posledica tog imperijalnog rata je etnički čisto albansko Kosovo - ocenjuje istoričar Čedomir Antić.

Agresija NATO snaga na SRJ označila je početak egzodusa oko 250.000 Srba sa Kosova i Metohije, koje je posle bombardovanja, a kasnije i martovskog pogroma 2004. godine, u velikoj meri očišćeno od Srba, dok je njihova imovina oteta i uzurpirana. Srpske crkve i manastiri su rušeni i spaljivani, a obnavljani su pod izgovorom da je reč o "kosovskoj verskoj baštini". Srpsko pravosuđe je osudilo na po 20 godina zatvora zbog bombardovanja 14 čelnika NATO zemalja, ali su posle smene vlasti 2001. presude poništene.

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić je položio venac na spomenik na Straževici, i tom prilikom poručio da je 24. mart dan kada svi, bez obzira na političko opredeljenje, treba da se sete onih koji su dali živote za odbranu otadžbine.

- Nadam se da više nećemo morati da ginemo za Srbiju već da živimo i radimo za nju, da svako ulaže najviše što može - poručio je Dačić, konstatujući da su problemi koji su postojali pre 14 i 20 godina i dalje isti.

Da postoji neraskidiva povezanost agresije na Srbiju pre 14 godina i procesa stvaranja nezavisnog Kosova, smatra i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica.

- U temeljima pokušaja otimanja Kosova od Srbije leže bombe NATO pakta i zato kada se pogledaju i aktuelni pregovori koji se vode u Briselu jasno je da je glavni pregovarač ispred albanske strane, zapravo, zastupnik vrhovne NATO vlasti na Kosovu - ocenio je Koštunica na tribini "Ovo nije NATO zemlja", a povodom godišnjice bombardovanja SRJ.

Na Okruglom stolu u Centru Sava "Od agresije do secesije" u organizaciji Beogradskof foruma za svet ravnopravnih moglo se čuti da je sa agresijom NATO na SRJ započeta serija drugih ratova bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN - od Avganistana, preko Iraka i Libije, do Malija i Sirije.

- Ako je rat nastavljanje politike drugim sredstvima, onda je mir posle agresije NATO nastavljanje ciljeva rata drugim sredstvima - rečeno je na skupu.

Napadi NATO-a na Srbiju započeti bez odborenja Saveta bezbednosti UN, zbog kako su tvrdili "etničkog čišćenja kosovskih Albanca". Neposredni povod početak bombardovanja bio je "masakr albanskih civila" u Račku, odnosno terorista OVK, koji su u civilnu odeću preobučeni posle smrti. Da se radilo o nameštaljci u režiji Amerikanca Vilijama Vokera, tadašnjeg šefa misije Oebsa, indirektno je priznao i Haški tribunal, koji je u postupku protiv Slobodana Miloševića "slučaj Račak" u potpunosti izbacio iz optužnice.

Pomeni u otadžbini i rasejanju

U svim hramovima Srpske pravoslavne crkve u zemlji i rasejanju juče je služen pomen postradalima u NATO bombardovanju.

- Danas se sećamo naših sugrađana koji su pre nekoliko godina postradali od zločinačkih ruku - rekao je patrijarh posle pomena u Hramu sv. Save na Vračaru.
On je istakao da su oni koji su sejali smrt lišili života na stotine ljudi samo zato što su "to što jesu, što pripadaju veri pravoslavnoj i što su pravoslavni Srbi".

- Neka im Gospod oprosti, jer nisu znali šta rade. Neka Gospod sačuva naš narod i sve druge narode od takvih zlih dela, pogotovo one koji stradaju nedužni - naglasio je patrijarh.

Sećanje na radnike RTS

Članovi porodica radnika Radio-televizije Srbije poginulih u NATO bombardovanju i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas su položili vence i zapalili sveće kod spomenika "Zašto" na Tašmajdanu u Beogradu.

- I danas, 14 godina kasnije, možemo postaviti pitanje zašto su toliki ljudi izginuli i da samo još jednom pokažemo žaljenje zbog toga i da saosećamo u boli svih onih koji su svoje najmilije izgubili u tom suludom ratu sa porukom da nam se to nikad ne desi - rekao je Đilas.

Izvinjenje srpskom narodu

Na Okruglom stolu "Od agresije do secesije" učestvovao je i dr Rudolf Hensel koji je rekao da je tadašnja nemačka vlada parolama o "humanitarnoj intervenciji" i "nikad više Aušvic", obmanula nemačku javnost i prekršila svoj Ustav.

- Kao Nemac rođen pred kraj Drugog svetskog rata, želim da iskoristim priliku i zamolim - takođe i u ime velike većine mog naroda - da prihvatite moje duboko žaljenje i moje izvinjenje za patnje koje su nemački vojnici pričinili vašem narodu - u Prvom i Drugom svetskom ratu i za vreme agresije NATO-a 1999. godine - poručio je gost iz Nemačke.

Kancer umesto odlikovanja

Nekadašnji načelnik Centra za obaveštavanje Avram Izrael, čovek čiji su glas i upozorenje: "Pažnja, pažnja vazdušna opasnost za Beograd" građani zapamtili za sva vremena, danas vodi firmu za uvoz i izvoz i dalje čeka - odlikovanje.

- Ja sam posle bombardovanja dobio kancer. Verovatno je dobrim delom to iz te priče: imuni sistem, stres. To je nešto što sam dobio kao suvenir iz tog vremena - priča Izrael.

Plakati u RS

I u Republici Srpskoj obeležena je godišnjica NATO agresije, a u Banjaluci su osvanuli plakati sa slikama razornog bombardovanja i natpisom: "Nema zaoborava zločina - NE u NATO".

Stradanje Milice Rakić

Trogodišnja Milica Rakić iz Batajnice postala je simbol stradanja nevinih i čistih dečjih duša u agresiji zapadne vojne alijanse, koje su čelnici NATO pakta licemerno podveli pod "koleteralnu štetu". Milica je sedela na svojoj noši kada su je kobnog 17. aprila 1999. godine, pogodili geleri od bombe "milosrdnog anđela".