Godišnje operišu 25.000 pacijenata

Iako je nastao 1977. godine iz regionalnih potreba, danas se Institut za kardiovaskularne bolesti "Vojvodina" iz Sremske Kamenice svrstao u red najznačajnijih centara te vrste u Srbiji, a izuzetno je cenjen i u svetu.

Početkom ovog veka "Kamenicu" su nažalost potresali brojni nesporazumi, otkazi, smene, optužbe, podele, pa i obračuni, ali sadašnje rukovodstvo sa zadovoljstvom ističe da u ovom kolektivu više nema ni traga ružnom.
 

Uskoro i presađivanje srca Na Odeljenju za invazivnu kardiologiju već primenjuju i druge metode. Tako, recimo otvaranje krvnog suda traje u proseku osamdeset minuta, dok u prvih devedeset minuta otvoreno je čak 82,6 odsto pacijenata, sa napomenom da se u Kamenici rade svi zahvati na srcu osim transplantacije. Sa skorim otvaranjem "Kamenice II" krenuće i program presađivanja srca. A smanjenjem liste čekanja za hirurške zahvate sa dve godine na šest meseci Institut se svrstao i u tom segmentu u red najefikasnijih na Starom kontinentu.

Institut je ovih dana obeležio 32. godišnjicu postojanja, a na prigodnoj svečanosti prezentirana su najnovija dostignuća i metode u lečenju kardiovaskularnih bolesti, javnosti su predstavljeni i podaci o smanjenju smrtnosti posle operativnih zahvata, kraćim listama čekanja na operacije, ali i ambiciozni planovi u budućnosti.
 

"Imamo samo razloga da pričamo o onome što smo u četvorogodišnjem periodu postigli. A ostvarili smo rezultate koji su, da budem skromna, za respektovanje, koji se mogu ladno porediti i sa najistaknutijim centrima van Srbije. U ovom periodu primenili smo nekoliko novih metoda u invazivnoj i neinvazivnoj kardiologiji, u kardiohirurgiji. Povećali broj najtežih operativnih zahvata na otvorenom srcu, a smanjili procenat smrtnih slučajeva koji su sada u ukupnom zbiru 2,8 odsto, što je svetski prosek. Smanjili broj postoperatvnih boravaka u bolnici sa deset na osam dana i na taj način srpskom Fondu zdravstva uštedeli ogromne sume novca", kaže za "Vesti" profesor dr Nada Čemerlić-Ađić, generalni direktor ove ustanove.
 

U tri operacione sale, dvanaest kardiohirurga samo u prošloj godini izvršilo je više od 1.200 najtežih hirurških zahvata, a još čak 23.000 drugih operacija. Svakog meseca najmanje sto hirurških rezova na srcu. A invazivnih usluga je na desetine hiljada, pregleda se u toku jedne godine obavi oko 35.000, hospitalizuje se oko 4.500 , od kojih je u proseku 2,70 urgentnih slučajeva i najmanje hiljadu primi se sa akutnim infarktom miokarda. I to nije sve!
 

"Ovladavamo i najnovijim metodama, jedna takva već je postala rutina, iako je hit u svetskoj kardiologiji. Reč je o hipotermiji, posebnom vidu zbrinjavanja hlađenjem. Pacijentima koji duže provode u stanju reanimacije spasavamo tako osnovne moždane funkcije. A ranije, ako reanimacija traje duže mozak se zbog nedostatka kiseonika trajno oštećuje. Mi sada hlađenjem takvom pacijentu spasavamo mozak i to spuštanjem temperature tela do 28 Celzijusa. Nakon 48 sati pacijenta lagano zagrevamo i vraćamo u normalno stanje. Uspešnost ove metode je čak 50 odsto", objašnjava profesor dr Robert Jung, načelnik Odeljenja za invazivnu kardiologiju.
 

Stručni kadar Samo za poslednje četiri godine u obnovu medicinske opreme uloženo je preko četiri miliona evra, pa danas Institut poseduje najsavremeniju dijagnostička aparate. No, pored toga kadar je kažu najveća njihova vrednost. Od 547 zaposlenih, 91 je lekar i 317 medicinskih sestara i tehničara. Pošto je Institut i naučno-vaspitna baza novosadskog Medicinskog fakulteta na njemu još radi desetoro redovnih, sedmoro vanrednih profesora, dva docenta i trinaestoro asistenata sa Instituta. Svake godine jedan broj lekara i medicinskih sestara ide na usavršavanje u inostranstvo.