Datum pa priznanje Kosova
Proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova mora biti okončan pre nego što Srbija postane članica Evropske unije, stav je Nemačke koji je Beogradu prenela delegacija Bundestaga tokom dvodnevne posete. Nemačka od Srbije ne očekuje da pre početka pregovora o priključenju EU ispuni njen uslov o "dobrosusedskim odnosima sa Prištinom", već da to uradi pre nego što postane članica evropske zajednice.
Zamenik predsednika kluba CDU-CSU za spoljnu, odbrambenu i evropsku politiku Bundestaga, Andreas Šokenhof je rekao da je važno da srpske vlasti sada pokažu jasnu volju pre početka pregovora.
Naredni koraciBeograd ne spori da je reč o uticajnim poslanicima vladajuće CDU čiji će stavovi biti od ključnog značaja za dalji put Srbije ka Briselu. U maju Bundestag odlučuje da li je Srbija zaslužila datum, a pre toga će, kako se čulo prethodnih dana, nemački poslanici još jednom posetiti Beograd zajedno s francuskim parlamentarcima. Bez pozitivnog mišljenja Bundestaga, kancelarka Angela Merkel ne može da 28. juna u Evropskom savetu glasa za dalji napredak Srbije u evropskim integracijama. |
- Potrebna je jasno vidljiva volja za pravno obavezujućom normalizacijom odnosa, s perspektivom da Srbija i Kosovo kao članice u smislu ugovora EU budu u stanju da nezavisno i zajedno ispunjavaju prava i obaveze. Ta perspektiva mora da bude ugovorni sporazum i zaživi pre početka pregovora o pridruživanju - naveo je Šokenhof i dodao da članstva u EU za Beograd neće biti, dok ne prihvati Kosovo za suseda.
To, prema njegovim rečima, može biti u formi pisanog sporazuma ili da se dva predsednika obrate putem televizije. Šokenhof je istakao da Nemačka nema dodatnih kriterijuma za ocenjivanje Srbije, osim sedam tačaka iz septembra prošle godine.
Osvrnuvši se na uslove Srbiji vezano za Kosovo, nemački političar je istakao da su potrebni dalji koraci u dijalogu Beograda i Prištine, ne samo u domenu energije i telekomunikacija, uz očekivanje da će, tokom današnje runde u Briselu i iduće nedelje taj napredak biti ostvaren.
- Dogovor o paralelnim strukturama na severu mora da bude konkretan, ne samo dogovoren i pismeno sačinjen, već da se vidi uverljiv i održiv način sprovođenja dogovorenog - kazao je Šokenhof i dodao da su potrebni dalji napori da Srbi prihvate saradnju sa Euleksom.
Šokenhof je izrazio uverenje da će izveštaj EU, 16. aprila pokazati napredak u odnosu na oktobar 2012. i objasnio da će nemačka osnova za odluku o kandidaturi biti ono što u tom dokumentu bude pisalo.
Pola dogovoraPrema nezvaničnim informacijama koje su kružile na skupu s nemačkim parlamentarcima, u Briselu se trenutno ne pregovara o tome da li će zajednica srpskih opština postojati, već kakve će nadležnosti imati. Priština u ovom trenutku pristaje da se na srpsku zajednicu prenesu nadležnosti iz zdravstva i školstva, a ne pristaje na autonomno sudstvo i policiju. Dakle, od četiri tačke zasad su dogovorene dve. |
- Mi ćemo biti u stanju da ocenimo samo ono što Komisija EU i visoka predstavnica navedu u izveštaju kao dogovoreno i sprovedeno - objasnio je i istakao da ne može da anticipira ocenu Srbije. Gost iz Nemačke je rekao da je od vitalnog značaja da proces bude dinamičan i uspešan, jer to je u interesu i Srbije i EU.
Šokenhof je upitan zašto Berlin nije Kosovu ispostavio listu zahteva po tačkama koju je dobio Beograd, odgovorio da će to biti urađeno uoči započinjanja pregovora Prištine sa Briselom, ocenivši "da do toga neće skoro doći".
Nemačka delegacija je kao istorijski značajne navela redovne sastanke premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija, susret šefova država Tomislava Nikolića i Atifete Jahjaga. Oni su istakli i da sada mogu da se oslone na ono što kažu u Vladi Srbije, a čega, kako su naveli, nije bilo uvek u prošlosti.
Srbija ne sme da ispaštaParlamentarci koji predstavljaju većinsku frakciju Hrišćanske demokratske unije kancelarke Angele Merkel vrlo vešto su izbegavali da konkretno odgovore na pojedina pitanja srpskih novinara, uporno ističući da nijedna strana ne sme biti isključiva. Šokenhof je posebno istakao da "Srbija ne sme da ispašta ukoliko dospemo u situaciju da je Beograd spreman na kompromis, a Priština ne". Međutim, Šokenhof nije pojasnio kako će i kada proceniti da li je Priština ta koja minira dogovor, ili je problem u Beogradu. |